Geopolitički mislilac Robert Kaplan sugerisao je jednom da „razumevanje svetskih događaja počinje mapama, a završava se Šekspirom“. Današnje globalno stanje je manje uzvišeno. Ono počinje objavama Donalda Trampa na društvenim mrežama, a završava se poslovnim interesima prijatelja i članova porodice američkog predsednika.
Nedavna publikacija Evropskog saveta za spoljne odnose zaključuje da učešće Trampovih prijatelja i članova porodice u rešavanju složenih spoljnopolitičkih problema predstavlja sistemski rizik za Evropu. Postupci njegovih specijalnih izaslanika „predvidivi su kao ritam Morzeove azbuke“, navode autori. „Prvo se vrši pritisak na slabiju stranu uz odlaganje teških pitanja, a onda sledi pokušaj sprovođenja sporazuma preko ličnih veza.“ Evropski lideri su zabrinuti zbog ove nove „diplomatije bez diplomata“, ali treba da pokušaju da je razumeju.
U svetu bez zajedničkih principa i funkcionalnih institucija, specijalni izaslanici su neophodni. Jedino što još drži svet na okupu jeste činjenica da isti ljudi pregovaraju o okončanju ratova u Ukrajini, Gazi i Iranu, i da mogu da pozovu predsednika u bilo kom trenutku. Odbor za mir nije zamena za UN, ali golf teren može biti jednako dobar kao pregovarački sto.
Diplomatija se menja zato što se menja priroda američke moći. Nakon Drugog svetskog rata, američka hegemonija obezbeđivala je globalna javna dobra – otvorene pomorske puteve, stabilan finansijski sistem i kolektivnu bezbednost. Danas Amerika više nije voljna niti sposobna da obezbeđuje ta dobra. Umesto toga, radije deluje kao glavni svetski remetilački faktor.
Druge zemlje treba da prepoznaju tu činjenicu i da se ponašaju u skladu s njom, imajući u vidu da je sada glavni cilj američke spoljne politike da ostatku sveta pokaže koliko je moćna. Sjedinjene Američke Države praktikuju oblik teatralne hegemonije u kojoj su svi ratovi samo „specijalne operacije“, a sve neuspešne specijalne operacije (poput one u Iranu) postaju globalni problemi koje treba da rešavaju drugi.
U Trampovoj spoljnoj politici brzina je važnija od pravca. Grozničava nepredvidivost sve aktere drži van ravnoteže. Saveznici ne mogu da planiraju, protivnici ne mogu da procene situaciju, a institucije ne mogu da se prilagode. Dok svet obrađuje jedan šok, sledeći je već stigao.
Ovaj haotični pristup je ono što američki politički teoretičar Stiven Holms naziva „hijerarhijom bez poretka“. Mogli bismo ga nazvati i Agamemnonovom doktrinom, u kojoj je odmazda – kako za neprijatelje, tako i za nelojalne saveznike – neizbežna.
To je pogled na svet koji polazi od pretpostavke da države nisu jednake, da čak ni moćne sile nisu podjednako moćne, i da te sile treba da uživaju svoje privilegije i zadrže plen – ali pod uslovom da priznaju američku nadmoć. I to nije nikakva politika 21. veka, jer ovog hegemona ne pokreću interesi, već ponos i bes. Biti profesionalni diplomata u vreme Trampa isto je kao biti kočijaš u doba automobila. Jednostavno rečeno, više niste potrebni. Vaša stručnost je beskorisna.
Specijalni izaslanici su novi mirotvorci zato što nisu opterećeni ekspertizom niti ograničeni birokratskim procedurama. A činjenica da su Trampovi posrednici Stiv Vitkof i Džared Kušner duboko upleteni u sukobe privatnih poslovnih interesa je njihova komparativna prednost, jer bez sukoba interesa ne bi bili motivisani za rešavanje vojnih sukoba. Oni neprestano govore o biznisu, a ostatak sveta se nada miru.
Život u Trampovom svetu je kao vožnja na panoramskom točku u Prateru, istorijskom zabavnom parku u Beču gde se vrtoglavica pretvara u profit. To je svet koji oblikuju posrednici, a ne srednje sile (poput Turske, zalivskih država ili Pakistana) koje sanjaju o tome da budu važniji igrači.
Amerika je u žurbi, pa nema vremena za snimanje celih filmova već objavljuje samo trejlere. Neki će biti uspešni kao u slučaju Venecuele, ali neki će joj se obiti o glavu kao u slučaju Irana.
Faktor vremena je tu od odsudne važnosti. Sukobi treba da budu kratki. Ako Amerika ne može da ih završi, prepustiće ih drugima. To je pravo značenje moći za Trampa: nije reč o sposobnosti da svoju volju nametnete drugima, već o sposobnosti da ih naterate da rešavaju vaše probleme. Uloga specijalnih izaslanika jeste da svi ostali to razumeju.
Financial Times, 09.05.2026.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 15.05.2026.
