Ogoljavanje

okićena gradska ulica

Foto: Predrag Trokicić

Prošle nedelje je na Peščaniku bilo reči o normalizaciji i normalizatorima, a već ove nedelje desila su se dva događaja koji pokazuju da se prostor za normalizaciju sve više smanjuje i da medijske maske padaju, ogoljujući pravo, nasilno lice režima.

Prvo je u debatnoj emisiji javnog servisa jedini prisutni predstavnik opozicije bio vređan i prekidan od strane dvojice predstavnika režima. Kada je zamolio voditeljku da interveniše i omogući mu da dođe do reči, dobio je zaista nesvakidašnji odgovor – „Uključite se u debatu, nije vam ovo teatar!“ Naravno, stvar je upravo u tome što ovakve „debate“ jesu teatar – njihov cilj nije da se o bilo čemu raspravlja, a još manje da se omogući gledaocima da čuju različita gledišta. U pitanju je brižljivo režirana predstava koja treba da ostavi utisak normalnosti, političkog pluralizma i medijske slobode, a da se pritom u zametku uguši svaki antirežimski glas. Doskora su se ovakve predstave odvijale neometano i bez očiglednog saučesništva novinara koji u njima uglavnom statiraju. Ali ovaj put opozicioni političar je odbio da učestvuje u predstavi i time naterao prividno neutralnu, a zapravo duboko opredeljenu figuru voditeljke da otkrije svoju ulogu u ovoj predstavi. Privid normalnosti se raspao i pred gledaocima se jasno ukazala režimska instrumentalizacija medija.

Drugi događaj tiče se humorističke emisije koja se već godinama emituje svakog petka na jednoj privatnoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Tokom poslednjih nekoliko godina, ova emisija je balansirala između kritike režima i pomirljivog i bezbolnog humora „niz dlaku“. Ono što se dešavalo iza scene nismo mogli da vidimo, ali je vremenom postajalo sve očiglednije da se autori emisije sa mukom suzdržavaju da otvorenije ne prokomentarišu političku realnost i da najbolje dosetke ostaju javno neizgovorene. Nakon što je televizija na kojoj se emisija prikazuje preko noći prešla u vlasništvo istaknutog funkcionera vladajuće stranke, voditelj je konačno prelomio i odlučio da se povuče. Šta god inače mislili o samom voditelju i njegovoj emisiji, rečenica koju je tom prilikom izgovorio ući će u anale medijske etike: „Ne želim da emisija bude privid da su stvari ovde normalne“. Prekjuče smo saznali da je prethodno najavljena završna epizoda emisije u poslednjem trenutku skinuta sa programa.

Šta smo još videli ove nedelje? Nekada vanredno, a sada već redovno gostovanje nelegitimno izabranog predsednika u Dnevniku javnog servisa i njegovo triput ponovljeno zaklinjanje da „nije ubica“, da nema nikakve veze sa ubistvom Olivera Ivanovića i da je spreman da se još jednom podvrgne poligrafskom ispitivanju. Ekspertizu ministra policije da je na beogradskim protestima bilo manje od 5.000 ljudi. Izjave premijerke i ministarke saobraćaja, date neposredno nakon tragedije u selu Međurovu, da država nema para da obezbedi pružne prelaze, ali ima za novogodišnju rasvetu, jelke, nacionalne stadione i e-dnevnike. Humor je ovde istovremeno i neprikladan i nepotreban. Neprikladan, jer sve češće imamo posla sa tragedijama, sa kojima je neprilično i nedostojno šaliti se; nepotreban, jer je ove izjave u izvesnom smislu nemoguće parodirati, one su same sopstvena parodija, crni humor u svom najboljem, odnosno najgorem vidu.

Pred ovakvim izjavama i političkom realnošću koju one sa sve manje uspeha pokušavaju da opravdaju i normalizuju, neutralnost je nemoguća. Moguće je ili saučesništvo ili pobuna. Dvoje voditelja iz ovog teksta morali su da odluče i odlučili su, svako na svoj način. Šta će nam sve doneti nova 2019. možemo samo da nagađamo, ali jedno je sigurno: ovakvih odluka će biti sve više. Stvarnost se sve više ogoljuje i to je svakako dobro.

Peščanik.net, 30.12.2018.