Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

U sredu 29. aprila tokom policijskog časa organizovana je okupacija pojedinih opština i naselja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima. Okupaciju je organizovala Srpska napredna stranka. U naselju Save Kovačevića u Zemunu u kome živim, oko 20 sati, u vreme policijskog časa organizovano su se kretale kolone ljudi koji su ulazili u zgrade, peli se na krovove i tamo u 20:20 počeli sa režiranom predstavom: baklje, zvižduci, snimljene parole (Đilase lopove i Lopovi, lopovi), petarde. Naselje je narednih dvadesetak minuta ličilo na tribinu stadiona tokom derbija. Nadletao nas je dron. Komunalna policija nije reagovala. Policija takođe nije reagovala, bez obzira na pozive građana. Odgovor koji su dobijali bio je da policija, kao i mnogo puta pre toga (na primer tokom rušenja u Savamali) ne zna o čemu se radi ili da to nije u njenoj nadležnosti. Međutim, ista ta policija je, nakon što je „predstava“ završena, vozilima sa upaljenim rotacijama i uključenim sirenama jurila kroz naselje. Pretpostavljam da je bilo potrebno obezbediti odstupnicu „nezadovoljnim građanima“ i omogućiti im da se vrate svojim kućama u drugim delovima grada. Dakle, po nalogu SNS-a organizovane grupe su poslate kako bi uznemiravale i zastrašivale stanovnike koji već nedeljama sede u svojim kućama. I dok oni disciplinovano trpe karantin, neki drugi građani se slobodno kreću i brutalno zastrašuju zaključane ljude. Dok tokom svakodnevne zabrane kretanja i višednevnih vikenda građani ne smeju da izađu ispred svojih zgrada, dok decu drže po stanovima, dok roditelji ne smeju da prošetaju bebe u kolicima oko zgrade, dok građani stariji od 65 gledaju na sat i mere metre kako ne bi prekoračili nedavno datu dozvolu za kretanje, dok ljudi sa psima sprovode mere dresure kako bi im ljubimci vršili nuždu u odobrenim terminima – dotle se organizovane navijačke grupe slobodno kreću kako bi palile baklje po krovovima zgrada u kojima ne žive. Većina stanovnika ovih zgrada dan posle može samo da špekuliše i nagađa na koji način su ovi nezvani, neželjeni i opasni gosti, ovi nepoznati ljudi dovedeni iz drugih krajeva grada, ušli na njihove zaključane krovove.

Ova akcija je smišljena u štabu SNS-a i nema nikakve veze sa građanskim iskazivanjem mišljenja, niti sa izražavanjem podrške predsedniku države, niti sa protestom protiv lopova/tajkuna/Đilasa. Da je to tako znamo jer je glasilo vladajuće stranke i predsednika Informer na svom sajtu objavilo/prenelo poziv da se bukom reaguje na tajkune i „dosovske lopove“. Ovaj poziv je uputilo izvesno Udruženje za zaštitu mladih, a poziv glasi: „Počinjemo VEČERAS u 20:30 Pozivamo Voždovac (naselje Banjica), Zemun (naselje Save Kovačević), Zvezdaru (naselje Mirijevo) i Rakovicu (naselje Vidikovac) da kažu GLASNO NE onima koji su navijali za koronu protiv Srbije!“ Činjenica da se SNS krije iza nekakvog (fantomskog) Udruženja za zaštitu mladih glasovito govori o njihovoj moralnosti i odgovornosti.

Besmisao i bezumnost ovog poziva je višestruka. U naslovu se poziva da se bukom reaguje na tajkune i dosovske lopove, a u tekstu na one koji su „navijali za koronu protiv Srbije“. Besmisao prideva dosovski neću komentarisati, sem što se pitam kakve veze DOS ima sa bilo čime u Srbiji 2020. godine i koji mentalni pokvareni vremeplov je sintagmu „dosovski lopovi“ izvukao iz radikalske prašine. Ironična je činjenica da su mnogi od tih „dosovskih lopova“ sada funkcioneri i operativci aktuelne vlasti, ali o tome drugi put. Takođe, nije jasno ni ko je navijao za virus i kako se uopšte navija za jedan virus! Da li su za virus navijali isti oni dosovski lopovi ili lopov Đilas ili građani naselja u kojima je priređena bakljada? Ono što je ovde indikativno jeste da su popisana konkretna naselja. I upravo se u ovim naseljima dešavala bakljada. Na drugim mestima niti je bilo bakljade, niti je bilo uzvika podrške Vučiću na koje je poslanik Đukanović pozivao sve građane iz skupštinske klupe ograđen pleksiglasom. Podrška Vučiću i dizanje bune protiv tajkuna, kako ovu akciju definiše Informer, dogodili su se samo tamo gde su poslati SNS aktivisti. Čitava ova opasna predstava se događala dok je Aleksandar Vučić u udarnom terminu govorio na RTS-u i objašnjavao kako ga udaranje u šerpe nimalo ne uzbuđuje. Sve je to smireno i sa razumevanjem psihoterapeutski slušao Zoran Stanojević koji već godinama glumi novinara. Da bezumlje čitave akcije bude kompletno, pristalice SNS-a su bakljadom i ozvučenjem zaglušile obraćanje sopstvenog šefa: Vučića nije bilo moguće čuti, a niko nije ni želeo da ga sluša, jer se mnogo dramatičnija stvar događala u napadnutim zgradama. Tako da su umesto ispred televizora građani bili na prozorima i terasama i pokušavali da shvate šta im se dešava i ko im je zaposeo naselje.

Očito je da SNS isključivo silom može da obezbedi potrebnu podršku. Kada bi (do)pustili da se društveni procesi i građanska organizovanja odvijaju po principima slobodnog odlučivanja i kada bi u takvim okolnostima zaista uputili poziv građanima da iskažu podršku predsedniku ili da izraze protest protiv tajkuna, Đilasa, lopova, navijača za koronu – bez upotrebe stranačkih i državnih resursa ne bi se ništa dogodilo, a naša naselja bi bila mirna i tiha. Dakle, preksinoć se više nego ikada pre videlo da je sila glavno sredstvo kojim on(i) vlada(ju). Postavlja se pitanje na koji način su odabrali baš ove konkretne delove grada. Da li su to delovi grada za koje su imali informacije da su njihovi stanovnici previše glasni u 20:05 (u našem naselju je lupanje u šerpe prilično glasno) ili su to naselja u kojima su imali najbolju infrastrukturu i gde su jaka njihova uporišta (u samom naselju Save Kovačević nedaleko od zgrada u koje su provalili nalaze se kancelarije jednog od mesnih odbora SNS-a)? U oba slučaja reč je o organizovanom stranačkom delovanju, a ne o građanskom iskazivanju podrške predsedniku, kako su o tome dominantno izveštavali mediji.

Bakljada sa krovova zgrada u kojima mahom žive penzioneri i porodice sa decom imala je za cilj da zastraši, da uznemiri i da ućutka, a uz to i da pokaže silu: ti mene šerpom i muzikom, ja tebe bakljom, navijačkim grupama, petardama i razglasom.

Oni koji su se popeli na krovove zgrada prekršili su policijski čas (ili su, što je još opasnije, imali izdate dozvole za kretanje), neovlašćeno su postavljali ozvučenje na stambene objekte, bez dozvola su organizovali javno okupljanje, koristili su zabranjena pirotehnička sredstva, doveli su u opasnost imovinu građana, remetili su javni red i mir, prekršili su sve epidemiološke savete: nisu imali maske, kretali su se u grupama i pretpostavljam da na krovovima nisu držali socijalnu distancu od dva metra. Radili su sve suprotno od onoga što prosečni građanin koji je od njihovih šefova optužen za nedisciplinu inače radi. Da li je policija reagovala i podnela prekršajne prijave protiv nekog od ovih lica, da li je sprovela istragu i ispitala upravnike zgrada, da li je reagovalo nadležno tužilaštvo, da li se ijedna nadležna državna instanca oglasila i da li će se oglasiti ovim povodom? Odgovor na sva ova pitanja je: ne. Umesto održavanja javnog reda i mira, što je primarni zadatak policijskog aparata, policija je opet bila u službi stranke i predsednika, a ne u službi svojih građana. Policijska vozila su, ponavljam, sa uključenim rotacijama i sirenama jurila kroz naselje, kako bi verovatno omogućila glumcima u ulozi građana da sa scene bezbedno odu svojim kućama nakon uspešno obavljenog zadatka. Zavijanje sirena i škripa automobilskih guma ličili su na scene iz američkih akcionih filmova i svakako su unele dodatno uznemirenje među građane, umesto da im je pravovremenim i odgovarajućim reagovanjem upućena poruka da su sigurni u svojim kućama.

To što se preksinoć dogodilo u našem naselju jedan je od oblika već viđenog nasilničkog ponašanja ove vlasti. Međutim, za razliku od slanja ljudi u fabrike, na univerzitet, na protestne šetnje, na biračka mesta, kako bi zastrašili štrajkače, studente, opoziciono opredeljene građane i glasače, ovo je upad u privatni prostor, u stambene zgrade koje pripadaju ljudima koji u njima žive. I zato je dodatno uznemirujuće. Šta je sledeće? Da nam ulaze u stanove i kuće, u dvorišta? Da pale baklje na našim terasama?

I da se podsetimo, ovom društvu ne manjka iskustva ni kada su protesti u pitanju, ni kada su vanredna stanja u pitanju; u prethodnih nekoliko decenija imali smo više vanrednih stanja, građanskih protesta, demonstracija, lupanja u šerpe, ali nikada nismo imali situaciju da vlast šalje svoje odrede na kućne adrese građana. SNS nas je najpre zatvorio u kuće ubeđujući nas kako smo tu najsigurniji, a onda nam brutalno poručio kako ni zatvori od kuća u koje smo smešteni nisu naši prostori slobode i bezbednosti. I zbog toga se bakljadom ova vlast više nego bilo čime drugim odredila kao tiranska. Ovaj postupak je definitivno razgolitio činjenicu da je vanredno stanje poligon za najbrutalniju represiju, a ne sredstvo za očuvanje javnog zdravlja.

P.S. Večeras (30. aprila) pristalica vlasti nije bilo, bakljada nije organizovana u mom naselju, a akcija „Bukom protiv diktature“ nikada nije bila glasnija i nikada nije duže trajala.

Autorka je naučna saradnica na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.

Peščanik.net, 01.05.2020.

KORONA VIRUS