Po najnovijoj anketi o radnoj snazi, stopa zaposlenosti je smanjena za oko 2,5 procentnih poena od oktobra 2010. Za oko dva procentna poena je smanjena stopa neformalne ili zaposlenosti na crno. Stopa nezaposlenosti je povećana za 4,5 procentnih poena, na 23,7 odsto. U isto vreme, privredni rast je iznosio otprilike dva odsto (moguće je da će ta cifra biti korigovana, verovatnije nadole nego nagore). Dakle, nedovoljno sa stanovišta tržišta rada.

Uzmimo razliku između ostvarenog i potencijalnog rasta, verovatno negde oko pet odsto – to daje privredni rast od minus tri odsto. Sa smanjenjem zaposlenosti od 4,5 odsto, trebalo bi zaključiti da čak i rast od pet odsto ne bi bio dovoljan da zaustavi pad zaposlenosti.

Posebno je potrebno uzeti u obzir da je u posmatranoj godini smanjen udeo neformalne zaposlenosti u onoj ukupnoj. Kako je udeo neformalno zaposlenih pre krize bio negde oko 25 posto, pa je pao na ispod 20 posto, a sada je ispod 18 posto, to znači da zaposlenost na crno pada brže od one formalne. Nezaposleni ne mogu mnogo nade da polažu u crnu berzu.

Pretpostavimo da se ništa značajnije neće promeniti u tome kako funkcioniše tržište rada, da neće, drukčije rečeno, biti strukturnih ili promena u politici zapošljavanja u ovoj godini. I pretpostavimo, verovatno optimistički, da će privredni rast iznositi očekivanih i planiranih 1,5 odsto.

To bi moglo da ima za posledicu dalji pad zaposlenosti za dva do tri procentna poena i stopu nezaposlenosti u oktobru ove godine, po tadašnjoj anketi radne snage, od 28 ili 29 odsto.

Kako je ova godina najverovatnije izgubljena, što se može zaključiti na osnovu tema koje se debatuju pred izbore, šta bi moglo da podstakne zapošljavanje u sledećim godinama? Mnogo brži privredni rast je nužan uslov, ali nije dovoljan. Potrebno je mnogo toga promeniti na tržištima rada, proizvoda, a i na finansijskom tržištu.

 
Blic, 18.01.2012.

Peščanik.net, 18.01.2012.