Po najnovijoj anketi o radnoj snazi, stopa zaposlenosti je smanjena za oko 2,5 procentnih poena od oktobra 2010. Za oko dva procentna poena je smanjena stopa neformalne ili zaposlenosti na crno. Stopa nezaposlenosti je povećana za 4,5 procentnih poena, na 23,7 odsto. U isto vreme, privredni rast je iznosio otprilike dva odsto (moguće je da će ta cifra biti korigovana, verovatnije nadole nego nagore). Dakle, nedovoljno sa stanovišta tržišta rada.

Uzmimo razliku između ostvarenog i potencijalnog rasta, verovatno negde oko pet odsto – to daje privredni rast od minus tri odsto. Sa smanjenjem zaposlenosti od 4,5 odsto, trebalo bi zaključiti da čak i rast od pet odsto ne bi bio dovoljan da zaustavi pad zaposlenosti.

Posebno je potrebno uzeti u obzir da je u posmatranoj godini smanjen udeo neformalne zaposlenosti u onoj ukupnoj. Kako je udeo neformalno zaposlenih pre krize bio negde oko 25 posto, pa je pao na ispod 20 posto, a sada je ispod 18 posto, to znači da zaposlenost na crno pada brže od one formalne. Nezaposleni ne mogu mnogo nade da polažu u crnu berzu.

Pretpostavimo da se ništa značajnije neće promeniti u tome kako funkcioniše tržište rada, da neće, drukčije rečeno, biti strukturnih ili promena u politici zapošljavanja u ovoj godini. I pretpostavimo, verovatno optimistički, da će privredni rast iznositi očekivanih i planiranih 1,5 odsto.

To bi moglo da ima za posledicu dalji pad zaposlenosti za dva do tri procentna poena i stopu nezaposlenosti u oktobru ove godine, po tadašnjoj anketi radne snage, od 28 ili 29 odsto.

Kako je ova godina najverovatnije izgubljena, što se može zaključiti na osnovu tema koje se debatuju pred izbore, šta bi moglo da podstakne zapošljavanje u sledećim godinama? Mnogo brži privredni rast je nužan uslov, ali nije dovoljan. Potrebno je mnogo toga promeniti na tržištima rada, proizvoda, a i na finansijskom tržištu.

 
Blic, 18.01.2012.

Peščanik.net, 18.01.2012.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija