Parlamentarni prilog „vladavini prava“

Aktuelni saziv Skupštine je značajno doprineo da se obogati praksa anti-parlamentarizma, u kojoj ni ranije nismo oskudevali. Posle sistema glasanja o amandmanima „na zvonce“ i podnošenja besmislenih amandmana od strane poslanika većine na Vladine predloge zakona kako bi se utrošilo vreme za diskusiju, dočekali smo da Odbor za pravosuđe predloži Skupštini da direktno prekrši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Na sednici od 8. juna 2018. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je Narodnoj skupštini uputio na razmatranje predloge za izbor dva od tri nedostajuća člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Reč je o mestima koja su upražnjena duže vreme (u jednom slučaju već nekoliko godina), i pored toga što su ovlašćeni predlagači (Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja za jednog kandidata, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara u Republici Srbiji) odavno dostavili predloge.

Podsećamo da je usled ovog propusta Narodne skupštine Odbor Agencije u nepotpunom sastavu već tri puta odlučivao i o najvažnijem pitanju iz svoje nadležnosti – izboru direktora Agencije, poslednji put januara 2018. Ovom propustu težinu dodaje to što su svi novi članovi Odbora Agencije izabrani na predlog političkih organa (Administrativni odbor Skupštine, predsednik Republike, Vlada), kao i jednog tela čije članove delimično daje Vlada (Socijalno-ekonomski savet), pri čemu nisu izabrani kandidati koje su predložila tri po definiciji nepolitička tela.

Iz izveštaja sa sedice Odbora za pravosuđe nije vidljivo zbog čega Skupštini nije upućen predlog Advokatske komore koji je dostavljen 10. aprila 2018.

S druge strane, može se pohvaliti to što je konačno data podrška izboru zajedničkog kandidata novinarskih udruženja. U pitanju je inače isti kandidat (Živojin Rakočević) čiji izbor Skupština, u istom ovom sazivu, ranije nije prihvatila.

Glavni razlog za pisanje ovog teksta je postupanje u vezi sa kandidatom kojeg „putem zajedničkog dogovora“ predlažu Poverenik za informacije i Zaštitnik građana. U julu prošle godine Odbor za pravosuđe je doneo apsurdan zaključak o „povlačenju predloga“ da se za člana Odbora izabere Vida Petrović Škero, koji su zajednički dostavile ove dve nezavisne institucije. Navodni razlog za to je pronađen u činjenici da je raniji ombudsman podneo ostavku. Međutim, budući da predlog podnose institucije, a ne pojedinci koji su im na čelu, Odbor nije mogao da „povuče predlog“ umesto ovlašćenih predlagača, već samo da tog kandidata podrži ili ne.

Sada je Odbor stavio van snage taj svoj apsurdni stav. Skupštinski odbor dalje navodi da je „Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti predložio Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat Vida Petrović Škero, dok je Zaštitnik građana predložio Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat Janko Lazarević“. To su prisutni članovi (imenom: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor) jednoglasno prihvatili i uputili predlog Narodnoj skupštini na razmatranje.

Kršenje Zakona o Agenciji je očigledno. Na osnovu člana 9, stav 1, tačka 6 članove Odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja putem zajedničkog dogovora. Zakon Povereniku i Zaštitniku ne zabranjuje da dostave listu sa dva ili više kandidata. Međutim, ukoliko među njima nema dogovora, nijedna nominacija nije validna i Skupština se o tim predlozima uopšte ne može izjašnjavati.

Ni iz izveštaja sa sednice, ni sa sajta Ombudsmana u vreme pisanja ovog teksta nije vidljivo da je institucija Zaštitnika građana povukla saglasnost sa ranijeg dogovora, što nesporno ima pravo da učini i što je verovatno i uradila, s obzirom na to da se pojavio predlog novog kandidata. Nešto više detalja o toku događaja ima u saopštenju Poverenika za informacije. Poverenik ukazuje da je „u dva telefonska razgovora sa novim Zaštitnikom građana koji je sugerisao da podnesemo nov predlog, rekao da postupak po prvom mora da se okonča, ili odlukom Skupštine ili tako što će on ako želi povući predlog“ i da tek nakon toga može da se razgovara o konkretnom novom kandidatu, koji u toj komunikaciji nije pominjan. Šabić je takođe izričito negirao da postoji bilo kakav novi zajednički predlog.

Eventualnim glasanjem o nezakonitom predlogu Skupština bi zaokružila ovaj prilog „vladavini prava“. Mnogi će reći, i biće u pravu, da se u Srbiji desilo i da se dešava mnogo gorih stvari, koje ostavljaju dublji trag bezakonja i štetnije posledice. Međutim, ukoliko ikada želimo da se vratimo na normalan kolosek, svaki slučaj nesumnjivog kršenja zakona treba da bude zabeležen – da bi prelazak na vladavinu prava uopšte bio moguć.

Autor je programski direktor Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 08.06.2018.