Parodija pravde

 
Uvredljivi komentari sa zatvorenog dela internet foruma čine osnovu prvostepene presude višeg suda u Beogradu kojom su Rastislav Dinić, Nemanja Paleksić i Marko Nikolić prošle sedmice osuđeni na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Žrtve uvreda su Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“, koji su krajem septembra 2012. godine podneli krivičnu prijavu protiv 12 članova foruma Parapsihopatologija zbog navodno organizovanih pretnji po život i ličnu i profesionalnu bezbednost, iznetih posle premijere filma.

Reč je o filmu koji se „na drugačiji način“ bavi pogibijom Brisa Tatona.

Predlog za pokretanje krivične istrage protiv trojice članova foruma čiji je identitet u međuvremenu utvrđen preko lokalnih internet provajdera, beogradsko tužilaštvo je podnelo višem sudu u julu 2013, uvažavajući ocenu Malagurskog i Rajović da rade posao od javnog značaja u oblasti informisanja, te da su forumski komentari bili ozbiljne pretnje i pozivi na linč, napisani sa umišljajem i upornošću u nameri da pretnje dopru do oštećenih.

„Procenio sam da ti ljudi vrlo dobro znaju šta rade, i plašio se da iza njih stoji neki centar moći koji to ozbiljno gura“, izjavio je Malagurski.

Tokom pretresa sud je odbio predlog odbrane da se kao svedoci saslušaju moderatori i drugi učesnici foruma koji bi podrobnije objasnili kontekst u kojem su komentari napisani – da je reč o delu foruma zatvorenom za širu javnost (pod-forum „deponija“) u kojem se oštar rečnik i afektivne uvrede tolerišu upravo sa svešću da ne dopiru dalje od neposrednih učesnika u raspravi, kao i da su komentari pisani specifičnim forumskim žargonom i, mada vulgarni i uvredljivi, ne znače poziv na linč ni pretnje nasiljem.

Optuženi za verbalni napad na relativizatore Tatonovog ubistva ukazali su da je u vreme premijere filma posebno iritirajuća bila činjenica da je Boris Malagurski javnosti uskratio informaciju o izvorima finansiranja produkcije, te da su se izlivi besa odnosili na zahtev da se utvrdi poreklo novca uloženog u sporni film. Štaviše, tužba koju je Malagurski podneo zbog tih uvreda mogla bi se pokazati kao pretnja efektnija od forumskih psovki.

Sud nije uvažio ni objašnjenje afekta izazvanog filmom u kojem se poriče iživljavanje grupe huligana nad Brisom Tatonom i tvrdi da je reč o nesrećnom ishodu uobičajene tuče među fudbalskim navijačima, uz prizivanje stranog faktora i antisrpskih interesa. Osnovna premisa filma, naime, temelji se na odbrani Tatonovih ubica tokom suđenja i kasnijih žalbi, prema kojoj je proces trpeo „ogroman pritisak“ iz inostranstva zbog kojeg su istraga, tok suđenja i konačne presude protiv 14 navijača Partizana bili nepravični.

„Ljudi se potuku“, objašnjenje je Borisa Malagurskog koje je posebno izbacilo iz takta učesnike forumske rasprave o drugačijem viđenju Tatonovog ubistva.

Malagurski i Rajović su u filmu dali prostor „alternativnim“ tumačenjima Tatonove smrti koje su preko tabloida u javnost iznosili zastupnici okrivljenih i članovi njihovih porodica: pre svega, da je slučaj pogrešno kvalifikovan kao teško ubistvo sa umišljajem umesto kao sportsko nasilje sa smrtnim ishodom, a zatim i da su za smrt francuskog navijača odgovorni lekari koji su primenili pogrešnu terapiju. Teza filma i odbrane okrivljenih bila je da je Taton sam skočio sa vrha stepeništa kod garaže na Obilićevom vencu nesvestan da se iza ograde nalazi provalija, za šta odgovornost snose komunalne službe koje nisu propisno obeležile opasno mesto, poput nepokrivenih šahtova na ulici.

Film koji je u početku najavljivan kao produkcija Borisa Malagurskog u režiji Dine Harović, premijerno je prikazan kao rediteljsko delo Malagurskog i Ivane Rajović u Beogradu juna 2012. godine, u vreme kampanje za obnovu postupka na osnovu iskaza novih svedoka.

U procesu protiv forumaša zbog pretnji i grubih uvreda, autore Malagurskog i Rajović na sudu je zastupala Zora Dobričanin Nikodinović, sticajem okolnosti advokatica vođe navijača Ivana Grkovića koji je za ubistvo Tatona osuđen prvo na 30, a konačnom odlukom apelacionog suda na 13 godina zatvora.

U toku je još jedna kampanja za novo suđenje posle naloga koji je apelacioni sud sredinom februara uputio višem sudu da ponovo razmotri zahtev advokata odbrane za ponavljanje krivičnog postupka.

Francuz Bris Taton koji je u Beogradu boravio sa grupom navijača Tuluza, teško je pretučen 17. septembra 2009. godine u organizovanom napadu grupe huligana koja ga je zatim bacila sa ograde stepeništa na Obilićevom vencu. Preminuo je od posledica povreda 12 dana kasnije u Kliničkom centru Srbije. Suđenje četrnaestorici vođa i članova huliganskih grupa počelo je u aprilu 2010. a prvostepena presuda kojom su osuđeni na ukupno 240 godina zatvora izrečena je početkom 2011. Naredne godine kazna je prepolovljena odlukom apelacionog suda.

Forumaši koji su vređali autora „Pretpostavke pravde“ Borisa Malagurskog osuđeni su za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, koje je članom 138 krivičnog zakonika definisano kao pretnja napadom na život ili telo; strožim kaznama od šest meseci do pet godina zatvora, treći stav ovog člana pod posebnu zaštitu stavlja različite državne zvaničnike, službena i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.

U ovom slučaju, sud je procenio da se zaista radi o novinaru čija je produkcija u interesu javnosti, a ne o privatnom preduzetniku unajmljenom da prati aktivnosti odbrane osuđenih za brutalno ubistvo. U odmeravanju kazne, psovke i uvrede koje su o Malagurskom napisane na zatvorenom delu foruma imale su veću težinu od, recimo, pretnji koje su sa tribina stadiona huligani uputili Brankici Stanković.

Prema analizama novinarskih udruženja, u Srbiji se mesečno u proseku beleži po jedan fizički napad i jedna direktna pretnja po bezbednost novinara. Policija i sudovi reaguju u skladu sa razmerama stvarne moći s kojom su suočeni.

 
Peščanik.net, 18.03.2014.