Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kako razumeti odluku Evropske unije da ne otpočne pregovore s Makedonijom i Albanijom? I šta to znači za Srbiju i Crnu Goru, koje pregovaraju o članstvu, i za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, koji su takođe kandidati, doduše potencijalni, za članstvo?

Francuski predsednik gospodin Makron zastupa stanovište da je najpre potrebno da se EU dogovori o, po njegovom mišljenju, neophodnim promenama, pa tek onda da se nastavi sa primanjem novih članova, pre svega sa Balkana. Taj stav je razuman jer ako je reč o značajnoj reformi same EU, uslovi i način pridruživanja novih članova tek će biti poznati. Iz ovoga je potrebno zaključiti da Makron teži dalekosežnim reformama. Zaista, koliko sam razumeo, predlaže se održavanje konferencije o budućnosti Evropske unije koja bi mogla da za rezultat ima izradu novog ugovora na kojem se Unija zasniva.

Ako se postavi pitanje o tome zašto je zbog toga potrebno zaustaviti balkansku integraciju, što je proces koji i tako ne može a da ne traje čitavu deceniju, onda je potrebno imati u vidu tri stvari.

Prva jeste da još nije počela s radom nova evropska komisija. Kako komisija vodi pregovore, tek je potrebno videti koja će biti njena balkanska strategija, da se tako izrazim. Tek će se tada, kada se ta strategija formuliše, ozbiljno razgovarati o budućoj politici prema balkanskim državama kandidatima za članstvo.

Druga jeste da je komisija kojoj ističe mandat bila uglavnom neuspešna kada je reč o uticaju EU na odnose na Balkanu. Na samom kraju mandata došlo je do dogovora Grčke i Makedonije, što je nesumnjivo veoma pozitivan doprinos stabilnosti Balkana i Evrope, ali sama EU na to je relativno malo uticala. Makedonija je očekivala da će time pokrenuti proces pregovora za učlanjenje u EU, što ju je svakako podstaklo na kooperativnost, ali se sama EU nije zapravo ni na šta dodatno obavezala. Tako da sada zemlje članice, Francuska, na primer, mogu da kažu da je taj sporazum pre svega bio koristan Makedoniji, tako da dodatna nagrada nije ni potrebna.

Treća, i verovatno najvažnija stvar jeste da je strategija EU, odnosno njene komisije, bila da se valja koncentrisati na sporazum Srbije sa Kosovom jer se u njihovim odnosima nalazi ključ balkanske stabilnosti i napretka u odnosima sa EU. Do sporazuma nije došlo, i zapravo je on danas dalje nego što je bio, recimo, pre pet godina, ta se strategija pokazala kao u najmanju ruku nedovoljno promišljena. A druge nema. Ili je bar nije imala stara komisija. Šta će o tome misliti nova komisija, to će se tek videti.

Svejedno, zašto ne učiniti gest dobre volje prema dvema malim zemljama kojima bi to mnogo značilo, a ništa ne košta? Nije mnogo važno, ali nije postojala saglasnost da se otpočnu pregovori sa Albanijom. Niko nije imao ništa protiv pozitivne odluke o Makedoniji, osim što je čitav proces proširenja EU zaustavljen. Uzeta je pauza, da se tako izrazim.

Zašto je pauza u procesu koji ionako ne napreduje? Jedan razlog jeste da francuski predsednik želi da i na taj način pojača pritisak na ostale zemlje članice i na novu komisiju da se usredsrede na reforme Evropske unije. I da je potrebno da se sve drugo podredi upravo cilju obnove Evropske unije.

Tu je reč pre svega o odnosima s Nemačkom. U proteklom periodu oslabljen je uticaj ove dve zemlje jer su one ranije praktično određivale dnevni red Unije na godišnjim susretima na najvišem nivou. Uz to, Nemačka je značajno jačala svoj uticaj u EU, dok ga je Francuska izgubila. Makron bi da to promeni.

Drugi razlog jeste da je Makron ocenio da je jedan način da se poveća uticaj Francuske taj da on naprosto stavi veto na jednu ili drugu odluku. Veto na nastavak proširenja nije ni prvi ni poslednji takav gest. Već je promenjen način izbora ljudi na najvažnijim mestima u Uniji, gde je uglavnom francuski glas bio odlučujući. Takođe, liberalni blok koji Makron predvodi u evropskom parlamentu trebalo bi da ima odlučujući uticaj na odluke toga tela.

Kako će izgledati reforma Evropske unije, ako do nje uopšte dođe, to je tema za novi napis. Ovde je samo još potrebno dodati da do promene odnosa snaga u EU neminovno dolazi zato što se Britanija povukla. Francuska nema neku jasnu balkansku politiku, a i interesi nisu veliki; Nemačka nema ni dovoljno diplomatskog iskustva, a ni potrebno samopouzdanje, bez obzira na upornost i posvećenost. Komisija bi mogla da povrati autoritet, posebno ukoliko se pokaže sposobnom da podrži proces reforme EU, pa da onda obnovi i proces proširenja, ali to ostaje da se vidi.

Britanija je tradicionalno strateška sila na Balkanu, uostalom, kao i u svetu, ali će njen uticaj sada bar na prostoru Balkana biti značajno smanjen. O Americi sledeći put.

Novi magazin, 28.10.2019.

Peščanik.net, 29.10.2019.