Pre nekih mesec dana, predsednik Srbije najavio je da će penzioneri od oktobra ove godine moći da koriste kartice za popuste u kupovini i plaćanju usluga, a da će od marta moći da se prijavljuju za te kartice. A pre par dana ministar finansija je potvrdio da je počela prijava za penzionerske kartice, i u svih 170 filijala i na sajtu Fonda PIO, i da svaki od 1,7 miliona penzionera ima mogućnost da se za njih prijavi.
Iako pompezno, sa samog vrha vlasti, najavljena kao nova i originalna, ova akcija naše vlasti to nije, naprotiv.
U jesen podaleke 2017, kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, vodio sam postupak povodom akcije beogradske vlasti na izdavanju beogradske penzionerske kartice. Postupak nadzora pokrenut je jer Gradska uprava Beograda nije prijavila zbirku podataka o korisnicima fabulozne senior kartice, niti je prethodno obavestila poverenika o nameri uspostavljanja ovakve zbirke, što su bili kažnjivi prekršaji.
Predstavnici vlasti reagovali su na svoj uobičajeni način, nervozno, u uličarskom maniru i tome odgovarajućim rečnikom, diskvalifikacijama i uvredama. Uz ostalo i lažima da su poverenika „obavestili o nameri uspostavljanja zbirke“ te da je „sve po zakonu“ sakrivajući od javnosti da su obaveštenje dostavili tek nakon pokretanja postupka, iako su bili dužni da ga dostave najkasnije 15 dana pre preduzimanja bilo kakve obrade podataka. Posebno je bila apsurdna tvrdnja da pre obaveštavanja nisu preduzimali nikakvu obradu podataka, budući da su prethodno i predsednicu Vlade stavili u ulogu glumice u nekakvom tragikomičnom reklamnom spotu, u kome su neku penzionerku sretnu dobitnicu i punu salu penzionera, a posredstvom TV-a i hiljade gledalaca, obmanjivali uručujući joj nepostojeću, fiktivnu senior karticu.
Pored kršenja formalnih obaveza tada je utvrđeno da se obrađuje podatak o JMBG građana, iako nepotreban i nesrazmeran za ostvarivanje svrhe, uz neozbiljno objašnjenje da je do takve obrade došlo omaškom, da se status penzionera ne proverava na odgovarajući način usled čega su kartice date i jednom broju lica koji nisu penzioneri, da se podaci obrađuju u svrhu različitu od one za koja je određena, jer objašnjenje da se datum rođenja prikuplja „radi čestitanja rođendana“ takođe nije imalo veze sa svrhom i, što je najgore, da su podaci prikupljani ošljarski, aljkavo i neodgovorno, čak i na stranačkim uličnim štandovima i slično.
Pozvao sam predstavnike gradske vlasti da prestanu sa nedostojnim postupcima, da se izjasne o pitanjima koja su im u okviru postupka nadzora postavljena i da shvate da imaju obavezu da građanima odgovore na pitanja koja su u javnosti već otvorena. Ostali su dužni odgovore na mnoga – koji organ, zašto i kada je doneo odluku o projektu senior kartice, prikupljanju i formiranju nove, ogromne baze podataka, što podrazumeva i mogućnost raznih zloupotreba; da li je i kada raspisan tender za izradu više stotina hiljada kartica, kao i veb sajta za koji je najavljeno da će biti na raspolaganju korisnicima kartice; koliko je to koštalo; šta se zapravo dešavalo i kako su bili zaštićeni podaci sakupljani na neodgovoran način.
Ne sećam se da li je naše poslovično neefikasno pravosuđe efektuiralo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka koje sam podneo. Najverovatnije, po običaju, nije. Dobro se sećam razgovora koji sam relativno brzo nakon toga imao sa direktorkom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i predsednikom Upravnog odbora Fonda. U tom razgovoru su izrazili spremnost da Fond izdaje kartice koje bi služile kao dokument za dokazivanje statusa penzionera. Bili smo saglasni da ta identifikaciona kartica treba da sadrži minimalan broj ličnih podataka potrebnih za ostvarivanje svrhe – samo ime i prezime, naziv filijale i broj kartice. Ovo bi otklonilo bilo kakvu potrebu za izdavanjem nekakvih posebnih personalizovanih dokumenata, što u praksi dovodi do nezakonite obrade podataka, do nepotrebnog izlaganja podataka riziku zloupotreba, do nepotrebne, nepodesne i nesrazmerne obrade podataka, do pribavljanja podataka iz neverodostojnih izvora i slično, što je sve došlo do izraza u slučaju tzv. beogradske senior kartice.
Kartica oko koje smo se saglasili omogućila bi dokazivanje penzionerskog statusa u svim prilikama kada je to potrebno. Fond PIO raspolaže kompletnom matičnom evidencijom o osiguranicima i korisnicima prava, koja predstavlja verodostojan izvor i zaštićena je na odgovarajući način, pa bi se ovakva kartica (zasnovana na iskustvima tzv. međugeneracijske saradnje iz više zemalja EU) mogla početi izdavati relativno brzo. Predstavnicima PIO Fonda obećao sam stručnu pomoć službe Poverenika u realizaciji ideje. Nažalost, upravo u to vreme kampanja koju je vlast vodila u nastojanju da diskredituje mene i potkopa instituciju Poverenika ušla je u fazu kulminacije i jedna od posledica bila je da je Fond, pod pritiskom s vrha, prekinuo saradnju.
Tek, pet godina kasnije, vlast preko predsednika i ministra (koji je kao gradonačelnik promovisao i senior karticu) najavljuje da će Fond konačno izdavati jedinstvenu karticu. I poziva penzionere da se za nju prijave. Ali ih i ovaj put ostavlja bez odgovora na niz pitanja. Zašto uopšte treba da se prijavljuju? Zašto da daju Fondu podatke koje Fond već ima? Zašto Fond i bez prijavljivanja nije izradio i dostavio im kartice (na primer uz onaj luksuzni priručnik sa slikom predsednika i njegovom porukom na nekoliko strana) ili ih pozvao da ih podignu u lokalnim filijalama?
Tako vlast pothranjuje već javno iznete sumnje da je reč o još jednoj mutnoj kombinaciji u funkciji obezbeđivanja sigurnih glasova, ovaj put verovatno neosnovane. A pouzdano potvrđuje nesposobnost da nešto zaista korisno za penzionere uradi bez licemernog samoreklamerstva, brzo, jednostavno i sa što manje troškova.
Peščanik.net, 20.03.2023.
