pročelje Patrijaršije
Foto: Ivana Tutunović Karić

Vrh Srpske pravoslavne crkve još nije zvanično upoznat sa dogovorom između Beograda i Prištine u Vašingtonu, niti je bio uključen u pregovore između dve strane, izjavio je patrijarh Irinej. Sadržaj njegove izjave je sasvim očekivan. Nedemokratski predsednik Srbije Aleksandar Vučić suspendovao je mnoge državne institucije, uključujući i diplomatiju, tako da bi u okviru jedne takve uzurpatorske prakse bilo zaista čudno da je napravio izuzetak kada je u pitanju SPC. Zvanični susret sa vrhom srpske crkve će sigurno biti upriličen u narednom periodu, ali to u ovom trenutku, kada sa raznih strana pristižu mahom negativne reakcije na vašingtonski sporazum, Vučiću očigledno nije prioritet.

Patrijarh je ponovio da je za SPC jedini prihvatljiv dogovor da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Međutim, istovremeno je napomenuo da podržava normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, tako da se stiče utisak da postoji prostor da sporazum iz Vašingtona za SPC bude u određenoj meri zadovoljavajući, naročito ako ga Vučić na budućem sastanku sa vrhom Crkve bude predstavio kao još jedan korak ka normalizaciji odnosa dve strane. Sporazum sadrži i tačku gde se obe strane obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se tiču SPC na Kosovu – sa kojom bi crkveni predstavnici takođe mogli biti zadovoljni.

Prilikom poslednjeg zvaničnog susreta Vučića i srpskih episkopa u maju prošle godine, između dve saborske sednice, oko teme Kosova nije postignuto puno obostrano razumevanje. Deo episkopa je Vučićev nastup ocenio kao neprimeren, a izlaganje kao neiskreno. Novi susret između Vučića i predstavnika srpske crkve, nakon vašingtonskog sporazuma, može se odigrati na dva načina: u užem i širem formatu. Prvi, uži format, bio bi susret Vučića i članova Sinoda SPC. Drugi, širi format, bio bi, kao i pre godinu dana, susret između dve saborske sednice, kada su prisutni svi episkopi i do takvog susreta bi verovatno došlo ako bude sazvan Sabor SPC na jesen. Drugi format bi za Vučića mogao biti neprijatniji, naročito ako se ima u vidu da će na saboru biti prisutni i oni episkopi koji su se javno pozicionirali kao kritičari režima.

Nakon uspešno završenih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori iz perspektive, na prvom mestu, zaštite crkvene imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, u narednom periodu može uslediti veće interesovanje, pre svega mitropolita Amfilohija, za politička dešavanja u Srbiji u vezi sa pregovorima sa Kosovom. Mitropolit je od ranije poznat kao kritičar sadašnjeg režima u Srbiji u vezi sa briselskim sporazumom iz 2013. godine, iako je crnogorski državljanin – koji je na poslednjim izborima prvi put iskoristio svoje biračko pravo – a ne srpski. Ipak, ako do takvog okretanja uopšte dođe, objektivni razvoj političke situacije u Crnoj Gori mu ne bi dao za pravo da se u takav poduhvat upusti u punom kapacitetu. Politička činjenica koja mu ne bi išla u prilog je koalicioni dogovor političkih partija, pobednica na crnogorskim izborima, koji sadrži poštovanje svih dosadašnjih međunarodnih obaveza Crne Gore: približavanje EU, ostanak u NATO i važenje odluke o priznanju Kosova.

Političko iskustvo Mitropolije crnogorsko-primorske može biti od značaja za buduće političke stavove na nivou celokupne SPC, ako bi se na ispravan način protumačilo. Mitropolija je, naime, u političko polje stupila motivisana da zaštiti svoju crkvenu imovinu, ali je time indirektno doprinela i daljem razvoju crnogorske demokratije. Buduću vladajuću većinu činiće predstavnici različitih stranaka, kao i ljudi različitog nacionalnog i verskog opredeljenja. Ali bez izraženih nacionalno identitetskih političkih namera. Nisu li, dakle, principi pluralizma, pravne države, demokratije i njenih procedura, uspešan politički recept koji bi SPC ubuduće trebalo da promoviše? Zašto bi se, recimo, SPC uporno zalagala za Kosovo u sastavu Srbije, ako njeni interesi mogu biti zaštićeni i u okviru demokratskog i nezavisnog Kosova? Baš kao što je sada otvorena mogućnost da budu zadovoljavajuće rešeni i u okviru demokratske i nezavisne Crne Gore. Treba biti načisto sa tim da državna nezavisnost nije ta koja Crkvi pravi smetnje, nego nacionalizam, bilo da je u pitanju crnogorski, albanski ili srpski.

Peščanik.net, 10.09.2020.

TEMA – KOSOVO