„Ne daj bože da počinite ratne zločine“, napisalo je stotine izraelskih umetnika i umetnica u nedavno objavljenoj peticiji.1 Rečenica koja bi naizgled trebalo da izrazi moralni stav, humanizam, odgovornost u stvari je oprezna i sterilna formulacija, pre upozorenje na dozvoljenu brzinu kretanja na putu nego poziv da se zaustavi pokolj.
To nije etički imperativ već manevarski trik koji poručuje: „Mi smo dobri. Ne ljutite se na nas.“ Dve godine ćutanja, a onda peticija. Zašto baš sada? Možda zbog masovnih demonstracija na ulicama Evrope, gde vlade jedna za drugom najavljuju priznanja palestinske države (iako to ne pomaže Palestincima). Možda zato što se izraelski vojnici boje privođenja po svetskim aerodromima. Možda zato što je izraelskim glumcima neprijatno da progovore na ivritu sa pozornica evropskih festivala.
„Ne daj bože“ da se počine ratni zločini dok svet već skoro dve godine šokiran gleda, plače, demonstrira i moli: Dosta. Od 8. oktobra 2023. u Gazi se dešavaju sistematski, dokumentovani, deklarisani zločini. Nisu tajni, skriveni niti složeni. „Pretvorićemo bezbožnički grad u ruševine“, izjavio je Benjamin Netanjahu. „Nema struje, hrane, vode, goriva. Mi se borimo protiv ljudskih životinja“, utvrdio je Joav Galant. „Nema prostora ni za kakav humanitarni gest“, objavio je Becalel Smotrič. I stvarnost se poklopila sa tim izjavama: dobili smo desetine hiljada mrtvih. Decu izvlače iz ruševina. Majke plaču nad belim vrećama za ukop. Kuće se sravnjuju sa zemljom. Glad. Niko ne može da kaže: „Nismo znali.“ Sve je dokumentovano.
Sve to se ponavljalo u mnogim varijacijama. Poslanici Kneseta, premijer, svi ministri su govorili o uništavanju, brisanju. I onda su stigle slike, postovi, video zapisi. Cele porodice pod ruševinama, devojčice u prašini, ljudi bez udova. A izraelsko društvo, sa svojim kulturnim i umetničkim institucijama, ostalo je nemo. Ako nisu ćutali, onda su podsticali. Ako nisu ohrabrivali, sarađivali su. Izraelski umetnici su izabrali da predstavljaju „bol Izraelaca“, govoreći o „složenosti sukoba“ dok vojnici pljačkaju kuće i uništavaju imovinu, deca plaču od straha, a majke ne mogu da ih zaštite od neprekidnog bombardovanja. Sve to je dokumentovano.
A sada, dok se svet trese, dok izraelske vojnike privode po Evropi zbog ratnih zločina, kada Izraelci kriju svoj identitet i jezik na godišnjim odmorima van zemlje, odjednom čujemo povike: „Za ime boga, ne činite ratne zločine.“ Kao da se radi o budućnosti? Preko 60 hiljada muškaraca, žena i dece je ubijeno, svakog dana tokom skoro dve godine. Kada se to naziva ratnim zločinom? Ako ne verujete Frančeski Albaneze, barem pročitajte izveštaje izraelskog B’Tselema.2
Znali ste, videli, ćutali. Ova promucana peticija umetnika deluje kao pokušaj ublažavanja udarca. Jasno je da će potpisnici platiti cenu u vidu šejminga, gubitka publike i otkazivanja, kao što je već najavio čitav niz evropskih gradonačelnika i lokalnih veća. Iako je bila potrebna izvesna hrabrost da se stavi svoj potpis na peticiju, opet moram da pitam: zašto tek sada? Zašto ne dok su bombe padale na bolnice, institucije kulture, univerzitete? Da li je ova peticija pokušaj da se preduhitri talas kritika koji raste širom sveta, da se spasu ostaci javnog imidža Izraela? Možda je bolje ikad nego nikad. Ali ostaje problem odsustva istinskog priznanja krivice. Nema obavezivanja da će se stvari popraviti, već imamo samo izjavu: „Ja nisam takav, nemojte mene kriviti.“ Poziv da se abolira govornik, a ne da se zaustavi pokolj. Kada izraelski umetnik danas vapije: „Ne daj bože da počinite ratne zločine“ u pozadini odjekuje neizrečeno: „Ja, izraelski umetnik, sam čist za razliku od svih ostalih.“
Pisci, akademici, umetnici i intelektualci su po svojoj prirodi skeptični ljudi koji žive sa više pitanja nego odgovora. To je ono što pokreće i njih i njihovo stvaralaštvo. Kako se onda nisu upitali šta tačno bombarduju naši ratni avioni skoro dve godine, na jednom od najgušće naseljenih mesta na planeti? Zar ni na tren nisu posumnjali u tvrdnje vojske da se Hamas krije u tunelima i da nema neposrednih borbi? Koga granatiraju ako su teroristi u tunelima? Da li su pitali šta je svrha surove blokade Gaze tokom poslednjih 18 godina?
Istina je da među potpisnicima ima umetnika koji su govorili hrabrije od teksta same peticije. Oni su se od početka suprotstavljali zločinima i platili ličnu cenu za to. Umetnici su savest svakog društva, oni vide i osećaju ono što drugi ne uspevaju. Uloga umetnika nije da udovoljava publici, već da izaziva, da učini da se ona zapita, da je iritira i prodrma iz dogmatskog dremeža. Ali vaša peticija nije to. Zaustavite genocid u Gazi.
Autor je scenarista i reditelj. Režirao je dokumentarne filmove „Living in the Shadow of Death / U senci smrti“ i „Going Against the Grain / Protiv struje“ o Gideonu Leviju.
Bilal Yousef, Haaretz, 11.08.2025.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 14.08.2025.
IZRAEL / PALESTINA
________________
- Među potpisnicima su Avišaj Koen, David Grosman, Ohad Naharin, Hana Laslo…
- B’tselem je zajedno sa Lekarima za ljudska prava krajem jula objavio izveštaj pod nazivom „Naš genocid“ u kom se zločini koje čini vojska u Pojasu Gaze karakterišu kao genocid. Prvi put od početka rata izraelske organizacije za ljudska prava izlaze zvanično sa ovakvim stavom (iako su pojedini njihovi članovi već ukazivali na prirodu izraelskog ratovanja u Gazi); prim.prev.
