Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

O čemu drugom nego o pismu. Ili pismenu, kako vam je draže. Kaže Vučić, piše se pismeno u vladi. Ko je adresat pismena? Pismeno će, kaže Vučić, biti poslato celom svetu. O čemu je pismeno? Pismeno će reći da se jedna važna zemlja najbrutalnije meša u izbore u Srbiji. Da nije Bosna i Hercegovina, za nas je važna, a tamošnji žitelji su se ozbiljno umešali u ovdašnje izbore. Sumnjam da je Bosna. Biće da je neka druga zemlja. Još ćemo o tome.

Prvo, zašto u vladi pišu pismeno, i zašto im treba deset dana da ga sastave, ako već sve znaju – i koja je to zemlja, pošto znaju da je važna moraju znati i koja je; i kako se tačno umešala, pošto kažu: najbrutalnije. Dakle, sve se zna, ali vladi treba desetak dana da sastavi pismeno. I da ga pošalje celom svetu. A nama, hoćemo li i mi dobiti pismeno? I zašto pismeno a ne jedna konferencija za medije, gde će neko iz vlade sve jasno reći i optužiti jednu važnu zemlju?

I zašto uopšte neko iz vlade. Evo, sam Vučić – umesto da nam šalje pismena pred izbore, pričao je gde god je stigao. A sad, posle izbora, ima važnu vest, al neće da kaže, nego hoće pismeno, i to da ga sastavi neko iz vlade, ili čitava vlada zajedno, a ne on sam. Pismeno će otkriti tajnu. Vučić nam je dakle rekao da postoji tajna, a za desetak dana pismeno će tajnu otkriti, celom svetu. A onda valjda i nama. Tako je to s tajnama, pogotovo ako su one zavereničke. Čista konspirologija.

Već imamo na delu koaliciju Vučić-Nestorović. Samo što bi Nestorović rekao, vanzemaljci ili svemirci s jedne važne planete najbrutalnije su se umešali u izbore u Srbiji. Ne mogu da vam kažem s koje, ali vlada sprema pismeno. Adresat: čitav univerzum. Vučić je, naravno, prizemniji. Daleko je svemir. Pa zato samo – jedna važna država. Zašto jedna? Pa zar nije on uvek sam protiv svih. A sad, samo jedna država, istina važna. I kako je taj miljenik raznih važnih država sad postao njihova meta, ili barem jedne od njih. (Može li pismeno i o tome?)

Ne vredi, ko će sad da čeka danima. Pogađajmo. Vučiću su stigle čestitke iz Mađarske, Turske, Azerbejdžana i Rusije. Dakle, nijedna od njih nije važna zemlja.

Kaže Vučić, čestitao mu je i Macron, lično, privatno dakle, jer on je predsednik, a izbori su parlamentarni, pa ne ide da mu čestita javno i zvanično. Nego kada ne može javno i zvanično, Macron čestita privatno, i onako, kaže Vučić, baš lepo, francuski. Stigle su čestitke i iz Rumunije. Toliko se Vučić setio. Bilo ih je još, odasvud, al da ne nabraja. Dobro, precrtavamo i Francusku i Rumuniju, kao nevažne, za ovu priču. Do ovde je bilo lako. Sad moramo da nagađamo. Sumnjam da je zemlja na istoku. Na istoku su mahom Vučićevi prijatelji.

Sva je prilika da je zemlja na zapadu. Dva su verovatna kandidata za važnu zemlju – Sjedinjene Države i Nemačka. Odatle su stigle, umesto čestitki, oštre kritike – i u vezi sa slobodom medija uopšte i pred izbore posebno, i u vezi s krađom na sam dan izbora u Srbiji. Mogao bi Vučić zaigrati na sada već tradicionalni srpski antiamerički resantiman. Ali, potrebni su mu Amerikanci, pogotovo što se nada Trumpovoj pobedi sledeće godine. (To ako bude ukinuta odluka suda u Koloradu da Trump u toj saveznoj državi ne može biti predsednički kandidat. Šanse su pola-pola.) ((Uostalom, iz Amerike je doneo i dekanter.)) (((U nedogled se mogu dodavati zagrade, sve što Vučić kaže i uradi, mora se stavljati u ograde.)))

Ostaje dakle Nemačka. Vučić je stari kalkulant. Otkad je otišla Merkel, nema čemu da se nada iz Nemačke. (Jednom će neko valjda pozvati Merkel da položi račun za svoju politiku sa čela jedne važne države – Orban, Vučić, Putin, sva trojica izlaze iz kofera njene političke zaostavštine. Sve kao radeći za EU, čini se da je Merkel kao premijerka Nemačke za sobom ostavila niz tempiranih bombi koje bi tu zajednicu država na kraju mogle dići u vazduh. O njoj samo još ovo: dok je kinjila Grke, gajila je i Vučića i Orbana.)

Moguće je da će pismeno ići ka čitavom svetu, ali pre toga, još nenapisano, po svemu izgleda kao pretnja Nemačkoj. Je l to Vučić kao ucenjuje Nemačku, hoće da je obruka pred svetom? Hoće li vlada pismeno zaista i sastaviti, a i kad ga sastavi, da li će ga poslati – videćemo. Vučić ko Vučić, danas kaže jedno, sutra drugo, do prekosutra pismeno se sve možda i zaboravi. A već će se i izviniti.

Ali, nije stvar u pismenu, stvar je u odnosu prema žiteljima Srbije. To da se neka zemlja brutalno, štaviše najbrutalnije1 meša u zajedničke odluke žitelja Srbije, sveta se ni najmanje ne tiče. To je naša stvar. I pošto je naša, Vučić bi nam to morao reći. Ali, takav je čovek, neće da nam kaže. Za sad to znaju samo vlada, on i Nestorović. A mi neka strepimo. I tako, sa zebnjom u srcu, neka dočekamo i prvi Božić i Novu godinu i drugi Božić. Sve dok pismeno ne ode u svet. Pa će se onda naći valjda neko ljubazan, barem iz Mađarske, Turske, Azerbejdžana, Rusije, Rumunije, ili možda Macron lično, da nam javi šta u pismenu stoji, koja je to jedna važna zemlja.

Ali, hajde što nas kinji, neka bar javi ovim nesrećnim ljudima u Bosni, da oni ne strepe i da ne pomisle – džaba smo krečili. Ili šta god da su ovde radili.

Peščanik.net, 22.12.2023.


PODRŽITE PEŠČANIK

________________

  1. Po hiljaditi put, ovde ćemo se ponovo pozvati na Klemperera i njegovu beležnicu, zapravo dnevnik o životu jednog Jevreja u Nemačkoj od 1933. do 1945. Svoj dnevnik Klemperer je vodio u vidu svojevrsne jezičke analize. Pišući o životu u nacističkoj Nemačkoj iz dana u dan, on je identifikovao i opisivao osnovne osobine svakodnevnog govora. Jedna od njih bila je i upotreba superlativa. Primeri iz njegove beležnice slični su primeru iz ovog teksta. Kao da nije dovoljno strašno da se neka zemlja spolja nedozvoljeno meša u stvari Srbije i kao da se ta strahota ne može dovoljno naglasiti pridevom brutalno, nego se mora reći – najbrutalnije. Ali, čim se to reklo, stvar prestaje da bude ozbiljna i postaje smešna, jer da nije smešna, ne bi bilo potrebe da se preteruje. Druga odlika – Klemperer je opisuje kao potrebu da se zaseni prostota – tiče se upotrebe stranih reči umesto domaćih. Pa se kaže brutalno, umesto grubo. Da se zaista htela skrenuti pažnja na nešto nedopustivo i opasno, bila bi upečatljivija reč – grubo. Ali, mora biti brutalno, to jest najbrutalnije. I to u paru s arhaizmom pismeno. Što je treća odlika jezika – upotreba arhaizama – na koju pažnju skreće Klemperer.
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).