Čitajući do sada iznete argumente pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, mislim da mogu da zaključim da za srpski tim ima nade samo ako Sud bude donosio političku, a ne odluku zasnovanu na pravu. To je više nego jasno, posebno ako se pročitaju istupanja zastupnika Ujedinjenog Kraljevstva. Kratko i neverovatno jasno izlaganje profesora Kroforda, po svim učesnicima, čini se, najvećeg autoriteta u ovoj oblasti, čita se kao definitivno.

Najpre, pitanje na kojem je insistirala Srbija, i koje je postavljeno Sudu, ne može, po svemu sudeći, da dobije odgovor kojim bi se postigao cilj kome teži srpska strana. Jer se od Suda traži da ceni legalnost deklaracije o nezavisnosti. Ali čak i ako bi sud odlučio da je taj čin zaista bio nelegalan, to ne bi istovremeno značilo i da je nezavisnost Kosova nelegalna – što je očigledno ključni pravni argument. Sud bi, naravno, mogao da zasnuje svoje mišljenje o deklaraciji na argumentima protiv secesije, rukovodeći se političkim razlozima, kojima obiluju izlaganja koja se protive kosovskoj nezavisnosti.

Ali ne i pravnim. To je, po svemu sudeći, ključni problem. Iz argumenata koje su do sada iznele suprotstavljene strane, teško je videti da međunarodno pravo zabranjuje secesiju, jer uopšte ne reguliše postupak nastanka država. Ono, jasno je, ne sadrži pravo na secesiju, ali je ni ne zabranjuje. Iz niza primera koji su razmatrani, vidi se da je Savet bezbednosti u nekim slučajevima, sa kojima se često poredi slučaj Kosova, izričito zabranjivao secesiju ili priznavanje novih država (tu, po svemu sudeći, spada i Bosna i Hercegovina). U slučaju Kosova, kao i u mnogim drugim slučajevima, takve odluke Saveta bezbednosti nema.

Uz to, argument da Rezolucija 1244 u stvari zabranjuje secesiju i donošenje deklaracije o nezavisnosti nije, kako izgleda, posebno jak, budući da postoje jasni dokazi da je ona bila posmatrana kao statusno neutralna. Drugim rečima, da se nije izjašnjavala o tome kako bi trebalo da izgleda konačni status Kosova. A proces kojim se došlo do stanja takvog kakvo jeste nesumnjivo je to stanje, nezavisnost Kosova, imao kao jedan od mogućih ishoda.

Dakle, kada se čitaju argumenti, ako bi se Sud ograničio na to da odgovori na usko formulisano pitanje koje mu je postavljeno, pravno posmatrano, bar ceneći težinu iznetih argumenata, ili bi morao da se ne složi sa srpskim timom ili bi njegovo mišljenje bilo lišeno značajnijih pravnih posledica kakvo god da je. Jedino ukoliko bi sudije rešile da stvari posmatraju politički i da cene šta im se čini da je celishodnije, Sud bi mogao da prihvati argumente ili neke od argumenata srpskog tima.

Naravno, Sud može da posegne za argumentima koji u raspravi nisu izneti ili su učesnicima rasprave nepoznati, što je svakako razlog da se njegovo mišljenje očekuje sa velikim zanimanjem.

 
Peščanik.net, 12.12.2009.

Leave a Reply