Bez obzira na to kako se porezi prikupljaju, njihov teret na kraju pada na dohotke – plate, penzije, dividende. No, način prikupljanja utiče na efikasnost, dakle na javne prihode. Neposredni porezi, recimo porezi na zarade i doprinosi za fondove (penzijske, zdravstvene i druge), nailaze na veće otpore od posrednih poreza, kao što su PDV, porez na promet ili akcize. Tako da je lakše kratkoročne budžetske probleme rešavati povećanjem posrednih poreza kao što je PDV.

Veća efikasnost neposrednih poreza je razlog da se traži da se oni oprezno uvode i da se ne menjaju često. Kao što se videlo u majskoj raspravi o povećanju poreza na zarade, otpor je bio veliki. Nije pomoglo ni to što se predlagalo da teret bude pravično raspodeljen, dakle da bogatiji plaćaju više. Prigovora je manje kada je reč o tome da se PDV plaća po višoj stopi. Jedan razlog jeste u postojanju poreske iluzije: potrošačke se cene jednokratno povećaju, ali to se ne vidi isto kao neposredno smanjenje plate ili penzije. Delimično i zato što je rast cena jednokratan, a smanjenje plate je trajno. Efekat je u suštini isti jer se smanjuje kupovna moć, ali percepcija nije.

Pored toga, postoji zabluda da više cene pogađaju sve na isti način. Što takođe utiče na lakše prihvatanje posrednih poreza. Sa političke tačke gledišta, da se bi se obezbedilo da se prihvati povećanje, recimo, poreza na plate gotovo da je neminovno da se uvede neka progresivnost – da oni sa većim platama imaju višu poresku stopu. PDV se obično prihvata iako je poreska stopa za sve ista, a siromašniji snose veći teret, jer veći deo plate ide na potrošnju. Bogatiji, naravno, plaćaju nominalno više jer imaju više para, pa više i troše.

Posredni porezi su, dakle, efikasniji zato što je veća poreska iluzija. Ova efikasnost je rđava jer su porezi veći nego što su ljudi spremni da neposredno plate.

 
Blic, 19.08.2009.

Peščanik.net, 19.08.2009.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija