Uzmimo da se održe izbori, recimo sutra, šta se od njih očekuje? Neka neke druge stranke sastave Vladu, šta će činiti? Niko ne zna.

Problem je u tome što nema jednostavnih rešenja i ništa se ne može učiniti preko noći. Da bi se to videlo, razmotrimo tri, da ih tako nazovem, programa u povoju.

Prvi je takozvani novi model rasta kojim se zagovara izvozno orijentisana privreda, ali se ne kaže kako će se to finansirati. Ne kaže se jer je logičan odgovor manja potrošnja, život u siromaštvu drugim rečima, i to u dužem periodu.

Drugi predlog je da se pozajme pare ili obezbede investicije iz inostranstva. Taj strani novac ne bi trebalo da potekne iz državnih izvora, već iz privatnih, jer privatnici, a ne države, ulažu u industriju i uopšte u proizvodnju za tržište. Tu je problem što ima mnogo drugih zemalja u koja se može ulagati, a mnoge od njih su konkurentnije.

Rizik ulaganja u Srbiji je suviše visok, a privredni izgledi nesigurni. Tako da je interes investitora, ne samo stranih, nego i domaćih, mali. Nešto se može nadoknaditi pozajmicama iz multilaternalnih izvora, Svetska banka, na primer, i od suverenih kreditora, Rusija kako neki predlažu, ali ti krediti obično ne idu tamo gde su najpotrebniji, a i strani dug je već suviše visok.

Treći predlog jeste da se postojeća sredstva bolje koriste; da se eliminiše korupcija, recimo, u javnim nabavkama, pa da se tako dođe do potrebnog novca. Suzbijanje korupcije je bez sumnje od izuzetnog značaja, ali time se ne rešava problem kako da novac bude efikasno potrošen ili investiran.

Za to su potrebne reforme privrednih ustanova i onih koji brinu o vladavini prava, a o tome više brine Evropska unija nego srpske političke partije. Tako da će doći do izbora, a da nije jasno šta se tačno bira.

 
Blic, 20.04.2011.

Peščanik.net, 20.04.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija