Medijsku promociju BRIKS-a prošle nedelje pratila je i pozorišna kulturna ponuda za vikend. Tako je Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu ugostila dve večeri za redom moskovski teatar „Nikita Mihalkov Radionica 12“ sa predstavom „12“, slavnog ruskog reditelja Nikite Mihalkova. Inače jednog od najzaslužnijih ruskih umetnika kada je u pitanju razvoj i negovanje kulta ličnosti Vladimira Putina, dok je pre toga javno podržavao Borisa Jeljcina. Mihalkov je i uticajno lice ruske medijske scene, pre svega kao autor i voditelj emisije „Egzorcist TV“ – beleži milionske preglede – u kojoj iznosi radikalne antizapadne i antiukrajinske stavove u skladu sa opštim tokom ruske propagande i ubeđuje gledaoce u svetu misiju sadašnjeg ruskog vođe.
Na isti propagandni način je nastupio i u intervjuu za Večernje novosti, pravdajući rusku invaziju na susednu državu: „Bilo je potrebno učiniti prvi korak da se taj rat“ – to jest, sukobi u Donbasu koje je još 2014. izazvala Rusija – „ne prelije odmah na našu teritoriju, zato što je to bio jedini način da zaustavimo taj neonacizam koji u naše vreme zahvata sve veći i veći prostor, što u takozvanoj civilizovanoj Evropi, što sa druge strane okeana.“ Usledile su zatim izjave da je Rimokatolička crkva „otpala od Boga“, da bi zatim nabrojao čitav niz zapadnih „bogoboračkih tendencija“ iz arsenala desničarskih teorija zavere.
Mihalkov je 2007. snimio film „12“, kao svoju verziju američkog filma „12 Angry Men“ (12 gnevnih ljudi) iz 1957, na osnovu kojeg je 2021. u Boljšom teatru u Moskvi premijerno izvedena i pozorišna predstava. Radnja je smeštena u fiskulturnu salu gde dvanaestorica porotnika treba da donesu odluku da li je 18-godišnji čečenski mladić osumnjičen za ubistvo svog usvojitelja, oficira ruske vojske i učesnika u čečenskom ratu, kriv ili nevin. Na početku porotnici iznose stavove da je slučaj jasan i da je mladić kriv, ali jedan od njih ipak iznese sumnju i zatraži da bar razgovaraju i pretresu čitav slučaj, pre nego što donesu odluku.
U daljem toku radnje, kroz preispitivanje dokaza optužnice i amatersku rekonstrukciju događaja, porota dolazi do zaključka da je mladić nevin, te da bi svi trebalo tako i da glasaju i konačno završe zasedanje koje se ionako oteglo sve do zore. I tu nastaje obrt. Naime, predsednik porote, koji se sve vreme drži po strani od diskusije i mirno posmatra – igra ga Mihalkov – na opšte iznenađenje ostalih porotnika, hoće da glasa da je mladić kriv. Ispostavlja se da je predsednik porote takođe bivši ruski oficir, koji od početka zna da je mladić nevin.
Međutim, ako ga porota pusti na slobodu, mladić neće dugo preživeti. On će sigurno kao Čečen pokušati da se osveti ubicama za ubistvo usvojitelja, mada u tom poduhvatu nema skoro nikakvih šansi, jer će ga ubice – mafija iz čečenskog rata – pre toga pronaći i likvidirati. Stoga je bolje da ostane u zatvoru, kaže predsednik porote, ali ako svi glasaju da je mladić nevin, ipak će tako glasati i on. Na kraju se predsednik porote i bivši ruski oficir nalazi sa mladićem, koji je sada na slobodi, i postaje njegov novi usvojitelj „ujka Nikolaj“, koji će ga zaštititi i pomoći mu da izravna račune sa ubicama.
Poruka filma „12 gnevnih ljudi“, koji je Mihalkovu poslužio kao predložak, jeste da su diskusije, iznošenje argumenata, pretresanje dokaza i zajedničko utvrđivanje istine među sagovornicima i ravnopravnim građanima jedne političke zajednice neophodni da bi se došlo do pravičnog rešenja. Za Mihalkova je kao umetnika i javnu ličnost sve to suvišno, kada postoji neko ko unapred raspolaže istinom i zna stvarna pravila mafijaške igre koja se odvija ispod površine političkih i pravnih institucija. U slučaju Mihalkovljeve verzije „12“ to je pripadnik državnog aparata, oficir i obaveštajac. Građani, doduše, mogu iznositi svoje mišljenje, ali pravu istinu zna samo jaka ličnost na čelu države – Putin, ili ako baš hoćete, Vučić.
Peščanik.net, 30.10.2024.
UKRAJINA