To da sva deca u školi imaju zaključene petice, odličan je predlog. I nikakva pretnja. Umesto da to iznesu na sto kao ozbiljnu temu za razgovor, predstavnici Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije time je zapretio… hm, kome… vlastima? Istim onim vlastima za koje isti taj sindikat tvrdi da im uopšte nije stalo ni do škola ni do nastavnika. Sve u vezi s tim predlogom/pretnjom je loše – i kontekst u kome se pojavljuje, kao i razlozi zbog kojih se time preti. Ali da ponovim – sam predlog, ali ne kao pretnja, jeste odličan.
Pošto (ni) od ove inicijative jednog od sindikata prosvetnih radnika neće biti ništa, pošto će i ona potonuti kao i mnoge prethodne, iskoristimo priliku da ipak kažemo nešto o ocenjivanju i ideji da sva deca imaju petice. Podsetimo se na brzinu: u junu ove godine ministarstvo je obećalo strože kazne za nasilje u školama. To je bila neka vrsta pogodbe – nastavnici neće dobiti status službenih lica, ali se deca hoće kažnjavati (strože) za (nasilne) prestupe u školi. Naravno, evo ga avgust, a od izmena u zakonu i strožih kazni za mlade „delinkvente“ nema ništa.
Što je, da se odmah razumemo, dobra vest. Kao što nastavnici ne treba da imaju status službenih lica, tako ni decu ne treba strože kažnjavati za loše ponašanje u školi. Barem ne u prvom koraku, i barem ne pre nego što se iskoriste brojna druga sredstva na raspolaganju školama u radu s decom. Da to kažemo i ovako – nije stvar u kažnjavanju, stvar je u sprečavanju da deca naprave nešto za šta bi mogla biti strogo kažnjena. Sama kazna nema nikakvog učinka kao mera prevencije i zastrašivanja. Pobogu, naše škole su oličenje više kaznenih nego prosvetnih ustanova, u kojima je zastrašivanje najvažnija mera. I pogledajte na šta liče.
A u svrhe zastrašivanja, naravno, služe i ocene u našim školama (pored toga što su u funkciji i mnogih drugih loših rezultata našeg obrazovnog sistema). I sad tu imamo jedan zabavan zaplet i preokret. Pomenuti sindikat, nezadovoljan što nisu promenjeni zakoni i povećane kazne, rešio je da zapreti time što će nastavnici svoj deci da podele petice ako se kazne ne pooštre. Kažu oni, ionako su ocene jedan od glavnih razloga za nasilje u školama, pre svega za nasilje nad nastavnicima, pa ako već država neće da nas zaštiti, mi ćemo svima da podelimo petice i tako zaštititi sami sebe.
Sve je u takvom razmišljanu pogrešno, samo su premisa i zaključak dobri – ocene jesu jedan od razloga što škole ne rade dobro i deci zaista treba podeliti petice. Nabrojaćemo prvo šta je sve loše u razmišljanju sindikata.
Glavni neprijatelj (ako je nekome tako lakše, neka reč neprijatelj čita pod navodnicima; meni se čini da je treba u ovom kontekstu čitati doslovno) naše škole upravo je država. Ne država sama po sebi (bez nje ne bi bilo škole), ne ni bilo koja država, nego baš ova naša, konkretna država pod tekućim režimom s Vučićem na čelu. Ta država, takva kakva je pod tim režimom, generiše nasilje. Ne kažem da nastavnici treba da ruše režim – to treba da rade svi žitelji Srbije zajedno, ako ni zbog čega drugog, onda zato da bi se sprečilo kopanje litijuma i da bi škole bile bolje – ali ne treba ni da u njemu traže saveznika.
Kada traže da se pooštre kaznene mere za đake i roditelje, nastavnici sklapaju pakt s – dobro, možda ne baš s đavolom, nego – režimom i staju s njim naspram roditelja i dece. Stvar je u tome što su i nastavnici, i roditelji, i deca podjednako žrtve tog istog režima. Nema previše smisla tražiti zaštitu od onoga ko ugrožava i tebe i sve druge, umesto da se savezi sklapaju po liniji ugroženosti a spram onoga ko tlači.
To kao prvo. Drugo se tiče samih škola, to jest nastavnika. Kada se dese krupni incidenti, veliko nasilje opasno ili pogubno čak i po život (nastavnika, dece, koga god), to je samo znak da je već kasno, i da su šanse da se stvari poprave odavno propuštene. Umesto da se traži strože kažnjavanje, treba tražiti da se poprave stvari u samim školama – da bude više zaposlenih nastavnika, psihologa, pedagoga, socijalnih radnika. Da svi oni imaju pristojne plate. Da u odeljenjima bude manje dece. Da se preosmisle kurikulumi. I da – da se izbaci ocenjivanje.
Da nastavnici iz sindikata ipak znaju da rade svoj posao, potvrdili su u objašnjenju svog predloga. Oni kažu – nećemo upisivati ocene, ali ćemo roditelje redovno obaveštavati kako im se deca ponašaju u školi (ponašaju u svakom smislu, uključujući i učenje). Naravno, mnogo je važniji takav kontakt s roditeljima od bilo koje ocene. I nijedna ocena ne može da zameni takav razgovor. Iako to znaju, ovi nastavnici ipak greše – recimo i tako što se pogrešno pozivaju na notorni slučaj „izmaknute stolice“ u školi u Trsteniku.
Radoznali čitalac imao je priliku da iz vesti sazna, to jest zaključi, da je barem jednom dečaku od trojice koji su izmakli stolicu nastavnici bila potrebna pomoć zbog teških stvari koje je doživeo kod kuće. Nije se desilo, ali se desila „stolica“, a dete kome je bila potrebna pomoć najednom je postalo „delinkvent“, kandidat za – po želji sindikata – pooštrenu kaznu. Koliko god da je pogrešilo, to dete je ujedno bilo i žrtva. O tome treba da misle sindikati kada traže da država disciplinuje decu kaznama, ista ona država dakle zbog koje deca nemaju neophodnu brigu i pomoć i postaju „delinkventi“.
Pošto smo sve to ukratko i ugrubo objasnili, stižemo i do odličnog predloga o ocenama. Već smo o tome ovde govorili, ali da ponovimo – ocene služe svima drugima izuzev nastavnicima i deci. Ocenama prosvetne vlasti disciplinuju i nastavnike i decu. Ocene su tu da prave selekciju i čuvaju privilegije dece koja stižu iz redova boljestojećih. Ocene, ovakve kakve su sada, ne govore ništa ni o sposobnosti ni o znanju ocenjenog deteta. Pozitivna ocena samo je potvrda da je dete uspešno savladalo veštinu dobijanja dobre ocene. To sa znanjem nema nikakve veze.
Otuda je predlog da se ocene obesmisle tako što će sva deca imati petice – savršen. Ali, dat je iz pogrešnog razloga, loše je obrazložen i više je osmišljen kao pretnja nego kao rešenje. Pa od njega, nažalost, neće biti ništa, kao uostalom ni od čitave inicijative u kojoj se to kao predlog niotkuda pojavilo, na isti način kao što će i nestati.
Peščanik.net, 20.08.2024.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Šta bi s peticama? - 13/09/2024
- Crvi na litijum - 10/09/2024
- Opstanak - 06/09/2024
