Poljski predsednik Leh Kačinski potpisao je Lisabonski ugovor i tako upisao Poljsku kao 26. državu članicu Unije koja je prihvatila njegove odredbe. Poslednja država članica koja nije ratifikovala sporazum je Češka, zato što predsednik Vaclav Klaus uslovljava njegovu ratifikaciju.
Klaus blokira ratifikaciju Lisabonskog ugovora jer insistira na tome da Češka poput Poljske i Velike Britanije bude izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava koja je sastavni deo Lisabonskog ugovora.
Povelja osnovnih prava EU usvajanjem Lisabonskog ugovora postaje obavezujući pravni dokument u svim zemljama Unije, izuzev u Velikoj Britaniji i Poljskoj koje su se 2007. izborile da u njihovom slučaju, za kršenja prava definisanih Poveljom ne budu nadležni evropski već nacionalni sudovi.
Povelja je koncizno sastavljen dokument o građanskim, političkim, privrednim i socijalnim pravima kojim se garantuje zaštita prava građana Unije i pred nacionalnim i pred evropskim sudovima za ljudskih prava.
Vaclav Klaus objašnjava da je izuzeće Češke iz primene Povelje postavio kao uslov ratifikaciji zato što se plaši da bi u suprotnom, pozivajući se na Povelju, češke sudove mogli da zaobiđu Nemci deportovani iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata, a evropski sudovi bi naredili da im Češka vrati konfiskovanu imovinu.
Premijer Fišer rekao je da bi Češka mogla usvojiti Lisabonski sporazum do kraja ove godine bez obzira na uslovljavanja predsednika države i odbacio mogućnost ponovnog otvaranja procesa ratifikacije sporazuma.
Crtice o Lisabonu
Usvajanjem Lisabonskog sporazuma Evropska unija dobija status pravnog lica i mogućnost da sklapa međunarodne ugovore i aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama (države članice ostaju slobodne da zaključuju međunarodne ugovore pod uslovom da su kompatibilni sa ugovorima potpisanim od strane EU ili su u nadležnosti EU).
Sporazumom se uvodi i izlazna klauzula, koja omogućava članicama EU da istupe iz članstva. Parlamenti država članica imaće mogućnost uticaja na rad Evropskog parlamenta i to tako što će, ako jedna trećina parlamenata država članica odbaci neki zakonski predlog, Evropska komisija morati da ga izmeni.
Lisabonski sporazum uvodi funkciju predsednika Evropskog saveta, veća ovlašćenja za nacionalne parlamente i Evropski sud pravde, a predviđeno je i smanjenje broja evropskih komesara.
Spoljna politika politika Unije stupanjem sporazuma na snagu postaje efektivnija jer će je voditi ministar spoljnih poslova koji će obavljati dosadašnje funkcije komesara za spoljne poslove i visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednost.
Mandat Evropskog saveta trajaće dve i po godine, a predsednika će birati predsednici i premijeri država članica, za razliku od sadašnjeg rotirajućeg predsedavajućeg koji se na 6 meseci smenjivao po državama članicama.
Lisabonskim sporazumom se uvode i veća ovlašćenja za Evropski sud pravde, koji će moći da presuđuje da li su nacionalna zakonodavstva u vezi sa pravdom i unutrašnjim poslovima u skladu sa evropskim zakonima.
Broj mesta u Evropskom parlamentu biće povećan sa 736 na 751 mesto, ali se menja način glasanja, prema kome će sada odluke biti usvajane glasovima 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Međutim, ostavljena je mogućnost da između 2014. i 2017. godine svaka država zatraži vraćanje starog sistema glasanja.
Peščanik.net, 10.10.2009.
