„Preklinjem Evropsku Uniju, USA, ostale zainteresovane zemlje i UN da pruže svaku zamislivu političku podršku, kao i neophodni materijal Euleksu, da bi krivična istraga mogla biti sprovedena i da bi sve osobe osumnjičene da su umešane u ove zločine mogle sudski biti gonjene“, rekla je Karla del Ponte portalu swissinfo.ch. Karla del Ponte se u istom intervjuu žali na nedelotvorno pravosuđe i na medije: „U odbijanju ljudi da poveruju da su kriminalci u stanju da ubijaju čak i nevine ljude da bi im vadili organe i prodavali ih, ogleda se nespremnost medija i pravosuđa da iznesu ove probleme na svetlost dana.“ Ona priželjkuje „da se optužbe Saveta Evrope pretvore u vrisak, da bi međunarodna zajednica preduzela sve što je moguće da ovaj problem bude rešen.“

U današnjem intervjuu Tages-Ancajgeru Karla del Ponte je odgovarala na pitanja Daria Venuttija, a intervju je objavljen pod naslovom: Kad smo hteli da tražimo masovnu grobnicu, Tirana je rekla – ne:

Karla del Ponte je još pre dve godine sumnjičila OVK za trgovinu organima. U razgovoru za Tages-Ancajger bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala za ratne zločine u Jugoslaviji govori o preprekama za sprovođenje ove istrage.

Gospođo Del Ponte, da li je izveštaj Dika Martija po vama zadovoljavajući?

On potvrđuje ono o čemu sam ja pisala u svojoj knjizi (Lov: ja i ratni zločinci, 2008). Zahvalna sam Savetu Evrope na njegovom radu. Ono što se događalo na Kosovu i u severnoj Albaniji toliko je užasno da mora biti temeljno istraženo.

Da li je Dik Marti sarađivao sa vama?

Sreli smo se jednom, intervjuisao me je. Nismo zajedno radili, jer sam tada već bila ambasadorka u Argentini.

Da li ste ga posavetovali sa kime treba da razgovara i gde da istražuje?

Na sva njegova pitanja mogla sam da odgovorim po sećanju. Ali nije bilo potrebno da mu dajem savete. Dik Marti je sam odlično znao kako treba da radi. On ima mnogo iskustva.

Marti pominje „čvrste dokaze“ o trgovini ljudskim organima od strane pripadnika kosovske OVK, na čelu sa današnjim premijerom Hašimom Tačijem. Zašto te dokaze ne predoči javnosti?

Sve se istrage odvijaju u tajnosti. Proces bi bio ugrožen ukoliko bi se o dokazima diskutovalo javno. Ako dođe do suđenja, dokazi će biti predočeni u sudnici.

U svojoj knjizi tvrdite da imate dokaze da je OVK trgovala organima. Ali ni vi te dokaze ne obelodanjujete. O kakvim dokazima je reč?

Mi smo – dakle, tužilaštvo Haškog tribunala za ratne zločine u Jugoslaviji – sami bili u takozvanoj žutoj kući u severnoj Albaniji, u kojoj su navodno počinjeni ti zločini. Tamo smo našli tragove krvi. To je bio dokaz da je moguće da su tamo rađeni nekakvi hirurški zahvati.

Ali tragovi krvi još nisu nikakav dokaz da se trgovalo organima.

Videla sam fotografije i čitala izveštaje – bilo je jasno da su rađene hirurške intervencije ne samo na životinjama, nego i na ljudima. Ovi dokazi, podržani izjavama svedoka, potvrđivali su sumnju da su tamo ljudima vađeni organi. Imali smo svedočenje čoveka koji je radio kao vozač, on je prevozio organe na aerodrom u Tirani.

Kakve ste još dokaze imali?

Dobili smo indicije da su leševi žrtava bacani u jednu masovnu grobnicu u Albaniji. Ali to nismo mogli da istražimo, albanske vlasti su nas zaustavile kada smo hteli da krenemo da tražimo grobnicu.

I sve to nije bilo dovoljno za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv vodećih ljudi OVK?

Ne. Bilo je neophodno da nastavimo istragu i predočimo više dokaza. Ali, morali smo da prekinemo istragu.

Zašto albanske vlasti nisu sarađivale?

Prepuštam vama da donesete zaključak. Mi tada nismo mogli da prisilimo Albaniju ni na šta, jer je mandat Tribunala bio ograničen na prostor bivše Jugoslavije. Kada smo započeli istragu o žutoj kući, pomagao nam je jedan albanski tužilac. Ali kada smo hteli da tražimo masovnu grobnicu, Tirana je rekla – ne!

Da li Albanija iz političkih razloga tada nije htela da sarađuje s vama? Ipak su pripadnici OVK obučavani u toj zemlji.

Dok sam radila kao glavna tužiteljka uvek sam bila suočena sa političkom dimenzijom te priče.

Da li vam je istraga o trgovini organima namerno otežavana sa nečije strane?

Ako ste pročitali moju knjigu, mogli ste dobiti dobar uvid u to koliko je bilo teško istraživati ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. A što se ovog konkretnog slučaja tiče – da! Zbog toga sam toliko zahvalna Savetu Evrope na ovom izveštaju. Veoma se nadam da će dalja istraga izneti istinu na svetlo dana.

Ko vam je otežavao istragu?

Albanija i UNMIK, privremena uprava Ujedinjenih nacija na Kosovu. Internacionalna zajednica je štitila Kosovo, što je doslovce frustriralo moje istražitelje. Oni su ubrzo rekli: ovako dalje ne možemo da radimo.

A SAD?

Kosovo je uvek bilo miljenik USA.

Jeste li sumnjali da je u trgovinu organima umešan i današnji kosovski premijer Hašim Tači?

Koliko se sećam – ne.

 
Tages-Anzeiger, 17.12.2010.

Prevela sa nemačkog Jelena Gall

Peščanik.net, 17.12.2010.

Leave a Reply