Oni koji su se zaduživali u švajcarskim francima, to su činili zato što je to bilo povoljnije nego zaduživanje u, recimo, evrima ili u dinarima, jer je kamata bila manja. Sada je kurs promenjen i mnogi su prezaduženi, to jest ne mogu, osim uz značajno smanjenje potrošnje, da redovno izmiruju svoja dugovanja. Čiji je sve to problem?

Najpre bi trebalo pretpostaviti sledeće: ukoliko je reč o dugoročnom kreditu, trebalo bi da vredi isto, ili da iznosi isto, bez obzira na to u kom se novcu obračunava. Trebalo bi – u tržišnom smislu; dakle, poverioci i dužnici bi trebalo da sklapaju ugovore očekujući da će imati iste obaveze ili istu zaradu bez obzira na to u kom novcu se kredit uzima. To znači da ako je u nekom momentu franak povoljniji, u nekom drugom momentu će biti povoljniji, recimo, evro ili dinar. Pa ako je kamata na franke niža, trebalo bi očekivati njegovu apresijaciju. Što se i dogodilo.

Kratkoročno, naravno, fluktuacije kursa ili kamate mogu da budu takve da su u nekom času obaveze znatno manje, a u nekom drugom se može upasti u prezaduženost. Ukoliko je tako, rešenje je jedan ili drugi vid osiguranja od ovih fluktuacija. Jedno jeste da dužnici ostavljaju novac na stranu u vreme kada su otplate povoljne. Drugo je da kupe osiguranje za slučaj da, kao sada, kurs švajcarskog franka naglo skoči. Treće je da sa poveriocima, bankama, postignu dogovor o reprogramu dugovanja. Budući da banke ne bi trebalo da zarade, dugoročno posmatrano, na švajcarskim francima više nego na, recimo, evrima, preračun duga ne bi trebalo da za njih predstavlja nepovoljno rešenje.

Konačno, ako sva ova rešenja nisu moguća, privredne bi vlasti mogle da oporezuju kredite u francima kada su jeftini, a da ih subvencionišu kada su skupi. Ne bi trebalo da poreski obveznik samo plaća više rate, dakle da samo snosi rizik, a ne učestvuje u dobiti.

 
Blic, 17.08.2011.

Peščanik.net, 17.08.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija