Prijava Ivici Dačiću

Prijavljujem ministru policije Ivici Dačiću da i u mojoj glavi, kao i u glavi Sretena Ugričića, ima misli. Nemirne su, gnjave me, često traže da budu izrečene, pa i na papir bačene. A ja im, neoprezno, izlazim u susret. Najčešće su u potpunoj suprotnosti s mislima Vlade Srbije. Mislim da to ministar treba da zna.

Prijavljujem se i ministru prosvete i nauke Žarku Obradoviću. Kao profesorka na Filozofskom fakultetu državna sam službenica, u njegovom resoru. I na projektu sam Ministarstva nauke, pa se i tu na državne jasle okačila. A misli u glavi pritiskaju, ne puštaju. I sad me probudile u subotu, u 8 ujutro. Ne mogu mirno da spavam i da mislim. A juče je ministar rekao da kao državna službenica to ne treba da radim. Mislim da treba da zna da kontrolu nad mislima nisam uspela da uspostavim i da su, evo opet, tražile da ih izvedem na svež vazduh.

Prijavljujem nadležnim i nenadležnim ministrima da sam članica Upravnog odbora Biblioteke grada Beograda. Mislim da to treba da znaju i da hitno postupe. Ostavku namerno ne bih podnosila jer iz sve snage podržavam rad te uspešne ustanove i njene sposobne direktorke. Al nije u redu da upravljam i mislim, pa, evo, javljam.

I dalje me te misli žuljaju. Ovako nekako idu od sinoć: Srbija je zemlja u kojoj je najbolji ispao Predrag Marković, ministar kulture. Pokušao je da zaštiti upravnika Narodne biblioteke i da kaže da ta stvar nije hitna. Ivica Dačić nije prava tema. On je Ivica Dačić, spsovac. Prava tema je Demokratska stranka. Ona se složila s tim da se upravnik ključne nacionalne kulturne ustanove smeni tako. I da nema veze šta je sve Ugričić uradio za srpsku kulturu. I da šta će nam Ugričić, valjda takvih ima na tone. I da se kaže da su ljudi u kulturnim ustanovama državni i partijski apartčici. I da treba da budu dobri. I da ne treba da misle. I da nisu oni svoji, nego državni. I da sad rukovodioci kuturnih ustanova treba da se plaše. Da nam baš takva kultura treba i da će nam takva pomoći da dobijemo kandidaturu. Da će nam s takvim upravnicima kulturnih ustanova biti bolje i da ćemo s njima odbraniti sve naše propale politike.

Zato se prijavljujem. Da više ne kvarim. Sve je dobro. Osim Ugričića. Onda ništa.

Dubravka Stojanović, državna službenica

Peščanik.net, 21.01.2012.

The following two tabs change content below.
Dubravka Stojanović
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017).
Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović (Svi tekstovi)