Prijavljujem ministru policije Ivici Dačiću da i u mojoj glavi, kao i u glavi Sretena Ugričića, ima misli. Nemirne su, gnjave me, često traže da budu izrečene, pa i na papir bačene. A ja im, neoprezno, izlazim u susret. Najčešće su u potpunoj suprotnosti s mislima Vlade Srbije. Mislim da to ministar treba da zna.
Prijavljujem se i ministru prosvete i nauke Žarku Obradoviću. Kao profesorka na Filozofskom fakultetu državna sam službenica, u njegovom resoru. I na projektu sam Ministarstva nauke, pa se i tu na državne jasle okačila. A misli u glavi pritiskaju, ne puštaju. I sad me probudile u subotu, u 8 ujutro. Ne mogu mirno da spavam i da mislim. A juče je ministar rekao da kao državna službenica to ne treba da radim. Mislim da treba da zna da kontrolu nad mislima nisam uspela da uspostavim i da su, evo opet, tražile da ih izvedem na svež vazduh.
Prijavljujem nadležnim i nenadležnim ministrima da sam članica Upravnog odbora Biblioteke grada Beograda. Mislim da to treba da znaju i da hitno postupe. Ostavku namerno ne bih podnosila jer iz sve snage podržavam rad te uspešne ustanove i njene sposobne direktorke. Al nije u redu da upravljam i mislim, pa, evo, javljam.
I dalje me te misli žuljaju. Ovako nekako idu od sinoć: Srbija je zemlja u kojoj je najbolji ispao Predrag Marković, ministar kulture. Pokušao je da zaštiti upravnika Narodne biblioteke i da kaže da ta stvar nije hitna. Ivica Dačić nije prava tema. On je Ivica Dačić, spsovac. Prava tema je Demokratska stranka. Ona se složila s tim da se upravnik ključne nacionalne kulturne ustanove smeni tako. I da nema veze šta je sve Ugričić uradio za srpsku kulturu. I da šta će nam Ugričić, valjda takvih ima na tone. I da se kaže da su ljudi u kulturnim ustanovama državni i partijski apartčici. I da treba da budu dobri. I da ne treba da misle. I da nisu oni svoji, nego državni. I da sad rukovodioci kuturnih ustanova treba da se plaše. Da nam baš takva kultura treba i da će nam takva pomoći da dobijemo kandidaturu. Da će nam s takvim upravnicima kulturnih ustanova biti bolje i da ćemo s njima odbraniti sve naše propale politike.
Zato se prijavljujem. Da više ne kvarim. Sve je dobro. Osim Ugričića. Onda ništa.
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015), Populism the Serbian Way (2017), Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021), Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021 (2023).
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015), Populism the Serbian Way (2017), Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021), Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021 (2023).
