Bob Ramsak

Za samo dva dana, Slovenija je od male dosadne države postala poprište avantura: političke otmice, udarci s leđa, dvoboji, razbojnici, zasede, strasti, vihori samo što nisu prohujali – i sve, kako i priliči zapletu mača i ogrtača, zbog uvređenosti glavnih junaka. Ko je ikada razumeo zaplet Verdijevog Trubadura, razumeće možda šta se događa.

Prvi slučaj je ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković: zamrznut kao predsednik stranke Pozitivna Slovenija (PS) zbog pretećih i sada već u postupku tužbi povezanih sa korupcijom, bio je pre tri godine osnivač te stranke, koja je munjevito potukla Janšu 2011, pa zatim onemogućen – i nesposoban – da osnuje novu vladu, koju je napravio Janša, da bi njega zatim odneli ustanak u zimu 2012-13. i antikorupcijska komisija. Jankovićeva zamenica Alenka Bratušek, nikad izabrana sa vođu stranke, uspela je da sa PS kao najvećom strankom u skupštini sastavi koalicionu vladu i da se koliko-toliko zadrži kako u istražnoj sobi EZ tako i na domaćem terenu – sve na visokim štiklama i u leopardovsko-tigrovskim dezenima. Uslov za ostale članice koalicije bio je – da Janković ne bude zastupljen, ni u vladi ni kao vođa stranke. Moglo bi se reći da je i inače uredna i smirena kranjska cura uspela da postane važna, cool i ubedljiva, uz to nikad nije rekla ništa što bi bilo blizu nacionalnoj patetici, i od javnosti je brižljivo skrivala svoju porodicu. Ali dečki pamte i ne praštaju… Došlo je vreme za kongres PS, i Janković je najavio svoju kandidaturu za predsednika. To je moglo značiti samo jedno – da se vladina koalicija raspada, i premijerka je pravilno zaključila da ne može ostati na tom položaju. I dok je sa jedne strane scene Janković solirao o tome kako je dobro da stranka ima i premijerku i gradonačelnika glavnog grada, hor dečaka je potvrđivao pad premijerke na drugome kraju. Lepi obrasci licemerja na obe strane.

Kriza vlade je dakle nastala ni iz čega – ako izostavimo izvesnu žanrovsku nužnost. Premijerka je, umesto da pročita jasan scenario i uradi sve da ga izbegne – a bilo je mogućno – pristala na kongresni dvoboj sa Jankovićem i izgubila za stotinjak od nekih 800 glasova. Posledice su bile savršeno predvidljive: raskol u stranci, mnogi istupaju, stvorile su se dve frakcije, vlada je pala, parlamentarni izbori su samo još pitanje datuma. Veliko je pitanje da li će se u tome i sam Janković održati, čak i kao gradonačelnik Ljubljane na novim gradskim izborima, koji se takođe približavaju. Njegovoj političkoj pameti nimalo ne idu u prilog stalno ponavljanje izjave da raskol stranke ne znači opasnost…

Drugi slučaj je drugostepena potvrda presude Janezu Janši (dve godine zatvora) i još dvojici za korupciju – a još nekoliko sličnih procesa ga očekuje. Osuđenima ostaju još samo izvanredne pravne mere. Njegova stranka, SDS, koja nije sposobna da ga se otarasi, već je započela mnogo raznih akcija ucenjivanja, usporavanja, ukratko histeriziranja političke situacije. Sam vođa je održao jednosatnu konferenciju za štampu, na kojoj je izneo teorije zbog kojih bi Den Braun sebi odgrizao ruku zbog zavisti: tranzicije nikad nije bilo, Slovenijom vladaju komunisti (prosečna starost – 115 godina), odluka Vojnog suda 1988. protiv istog Janše je bila pravno ubedljivija nego ova, Biblija kaže opraštaj a ne ispaštaj, i još gomila zavera, zaverica i zaveretina iz prošlosti i budućnosti, za koje je Janša pravovremeno izrekao opomenu, ocenu i upozorenje – sve propraćeno samocitatima, većinom anahronim odnosno naknadno izmišljenim. Vebsajt SDS puca od poziva na ulicu i drugih izuzetnih mera. Po ko zna koji put, Janša zapravo preti pučem. Njegova stvarna snaga? Sva ispitivanja javnog mnenja daju SDS prvo mesto, u alternaciji sa SD (socijal-demokrati, dakle veoma zbunjeni levičari). Sam Janša, međutim, zauzima donja mesta ili pada sa liste. Na demonstracijama ispred suda kada je tamo Janša pojavljuju se lude babe, skini, i neki strašno frustrirani tipovi. U političkom pejzažu Slovenije, između pašnjaka, potočića, crkvica i brvnara, ova ljudska fauna može biti većinska – premda već dugo vremena završni ton izborima daje solidno leva i najveća Ljubljana. Misliti na vojsku značilo bi skretati sa staze razuma – ali to nikada nije sprečavalo politiku…

Panbalkanski elementi situacije u Sloveniji se prepoznaju kao diskurzivna preterivanja, pri čemu se paranoični, megalomanski, ispovedni (upravo sam ustao sa psihijatrijskog otomana), pijani i cvileći govor pravilno raspoređuju po državama i partijama, dakle ništa novo. Panevropski elementi su nezgodniji, i pokazuju još jedanput da evropski građani predugo trpe, odnosno da će odgovor biti srazmerno suroviji: primeri Janše, Timošenko, Berluskonija, Sarkozija ili Stros-Kana neprijatno svedoče o tome da najmoćniji, bez obzira na težinu presude, ne idu u zatvor ili iz njega brzo izlaze, i da imaju gomilu privilegija koje pokazuju da pravosudni sistem nije jednak za sve evropske građane. Problem nejednakosti je danas strukturne prirode, deo sistema, a ne eksces. Zbog svega toga, rasplet u okvirima zakona i pravila bi u svoj pometnji bio dobar znak u Sloveniji.

Peščanik.net, 05.05.2014.

The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.