Baš ste vi neki narod kojem se ne može ugoditi. Kada je, pre nekih sedam godina, sadašnji v.d. predsednik vlade, a tadašnji predsednik v.d. Jugoslavije, izjavio da našoj zemlji nisu potrebne marketinške agencije i lobisti jer će taj posao brendiranja za nas volonterski odrađivati dijaspora – vi ste ga kritikovali (dobro, niste vi, ja sam, ali nećemo sad o pojedinačnoj odgovornosti). Sada, kad je uveliko postao korisnik marketinških usluga, vi ga opet kritikujete. Dobro, ne baš vi, ali prekinite da u sitna crevca zalazite u odgovornost. I ne samo da ga kritikujete što je od vlade tražio milion (i slovima: milion bog te mazo) eura za kosovojesrbija bilborde, majce i bedževe, nego imate i pitanja. Te kako je moguće da toliki novac ode nekom bez tendera, te ko su firme angažovane za taj posao, te zašto bi vlada jednoj od tih firmi kupovala kompjutere, kakva je to firma koja ni kompjutere nema… Stvarno, ko da ste sa B92, nemojte da vam ministar Ilić kaže par slatkih reči.

Uostalom, ta pitanja ionako više nisu važna jer je vlada, odnosno onaj De-es-edamnaest plus deo vlade odbio da plati. Doduše, ne zato što nije bilo tendera i ne zato što nam se ta kampanja već obila o glavu, nego, i samo zato “što bi to druga strana iskoristila u predizborne svrhe”. Zanimljivo je saznati gde vladin samozvani proevropski blok povlači onu već poslovičnu crvenu liniju. Iz principa neće pa neće da našim novcem finansiraju kampanje koje idu u korist drugih partija. Sad neće. Pre su hteli, ali sad neće. Tako im se hte, što reče ministar Đelić.

Šteta samo što nisu bili tako odrečni i kad je vlada objavila onaj oglas u Newsweek-u. Prosto se ne zna šta je pogubnije – to što su lagali ili to što su lupetali. Naime, u oglasu piše da smo zemlja koja ima stabilnu vladu. Vladu koja je, na iznenađenje vlade, već bila pala u trenutku objavljivanja oglasa.

U oglasu smo, takođe, i četvrta nacija u svetu po inteligenciji. Niste to znali? Pa kako da nismo kad je jedan “naš” imao četvrti najbolji rezultat na “Mensinom” testu. Po toj logici smo i prva, treća, sedma nacija u tenisu (koja već mesta zauzimaju “naši” teniseri), kao i nacija koja je izmislila struju. Ma nemojte, molim vas, kako nismo zaslužni za te uspehe? A onaj genetski materijal koji smo dali tim uspešnim ljudima? Pa, nemojte sad da potežete Mladića i Karadžića, to nije isto. Jeste, i tu smo dali genetski materijal, ali nas to ne čini zločinačkom nacijom.  Šta – kako? Tako lepo. Kad su “naši” uspešni, to je kolektivna zasluga, kad su zločinci, to nije kolektivna krivica. Jasno?!

A da “naš” uspeh bude još veći, “mi” smo četvrti najpametniji čak i kad najpametniji odu. Iz inkriminisanog oglasa saznali smo i dugo skrivani podatak da je iz zemlje otišlo 860.000 “najbistrijih” mladih ljudi. (Sreća pa nisu iskoristili moj omiljeni ginekološko-neurološki termin: odliv mozgova.) Zašto biste nekome, ikome, svoju zemlju propagirali podatkom da ju je napustilo više od deset posto najpametnijih? Šta tom prilikom poručujete potencijalnim turistima, investitorima, bankarima… ? Da u Srbiji žive samo oni gluplji? Kao, dođite, nećemo vas prevariti, oni najbistriji su otišli, ostali smo samo mi.

Naravno, nije ovo ni prvi, a kamoli poslednji gaf u onoj gromko najavljivanoj akciji brendiranja Srbije. I ovaj oglas će pasti u zaborav kao što je pao i onaj spot na CNN-u kojim smo svetu predstavili svu našu nepokretnu imovinu, plus jednu rumunsku crkvu i ukrajinsku ili tako nečiju muziku. Pašće u zaborav i pitanje ko je odgovoran, kao što je u zaborav pao i onaj vladin odbor za brendiranje. Niko neće više pitati primaju li ti ljudi platu, ko su tačno članovi tog odbora, šta su uradili i da li je ovaj oglas plod njihovog rada? Neće, jer nas i ne zanima taj eksterni marketing i to brendiranje prema spolja. Nas zanima samo interni marketing i brendiranje prema nama, građanima. Jer mi ni nismo zainteresovani za to kako se predstavljamo svetu, već samo kako se predstavljamo biračima. Jer smo zainteresovani samo za rezultate izbora i buduću golu vlast, a ne za državu i njene građane. Jer smo takvi.

Pun kufer marketinga

Peščanik.net, 30.03.2008.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)