Stormfax

Stormfax

Svakog dana slušamo kako smo najbolji ili prvi u nečemu ili nam se makar nešto dešava po prvi put u novijoj istoriji ako ne i u celokupnoj istoriji (od nedavno poznatoj pod pojmom ”ikada”), a sada, kad nam je pred nosom jedan realni rekord – kao da to niko ne primećuje. Naime, sasvim je moguće da ćemo biti nacija koja ”obeležava” najviše dana u martu.

Doduše, većina tih dana su žalosni dani. Kao da ih mart i do sada nije imao dovoljno, nego su mu od ove godine pridodati još neki.

Prvo smo žalili odlazak Vlade Divljana. Ožalili smo dostojno i dostojanstveno. Sa nečasnim izuzetkom. Ali, nečasni izuzeci nisu izuzetak ni ostalih dana. Naročito onih koje već tradicionalno obeležavamo kao tužne.

Obeležili smo, ali nedovoljno ožalili i 8. mart – dan koji smo nekada slavili i svečarski i cvećarski, a koji sada ne znamo kako da obeležimo, delimično iz ideoloških razloga, delimično iz materijalnih.

Iz ideoloških razloga nismo znali ni kako da ove godine obeležimo deveti mart, ali je to sasvim razumljivo kad imamo u vidu da je on simbol otpora jednom režimu. Maltene ovom.

Sledeće dve godišnjice, 11. i 12. marta, obeležili smo kako ko i kako koju. Na dva groba – jedan, sa pravom, u Aleji velikana i drugi, sa pravom, pod lipom – otišli su, osim stvarnih poštovalaca, i oni koji su samo hteli da budu viđeni. I obrnuto, nisu otišli oni koji nisu hteli da budu viđeni.

A juče smo, zbog tragičnog gubitka nedužnih života, imali i zvaničan dan žalosti. Ali, dani žalosti zbog tragične države nam tek predstoje ako i ovaj događaj bude proglašen vojnom tajnom ili se ispostavi da je do nesreće doveo tragični gubitak časti i mere u pokušaju promovisanja vlasti (tragični gubitak časti i mere u obavljanju novinarske profesije smo već videli kad su objavili da je vojni helikopter uspešno dovezao bebu).

I sve ovo, a jedva da smo dogurali do polovine marta.

Ne bude li novih povoda, do sledećeg datuma koji ćemo obeležiti imamo bar nedelju dana predaha. A tada, 24. marta, obeležićemo svečni početak ”šizele” i ”mirele”, koje su nam najavljivale ili odjavljivale opštu opasnost izazvanu bombardovanjem. Tri dana kasnije imaćemo priliku da obeležimo i opštenarodne demonstracije koje su prethodile jednom drugom bombardovanju, onom kojim je kod nas započeo Drugi svetski rat.

Ali ta dva datuma, začudo, nećemo obeležiti ni svečanim akademijama ni pozorišnim spektaklima. Kažem: začudo, jer, ako smo onoliko para spiskali u proslavu (mal’ne rekoh ”u obeležavanje”) početka Prvog svetskog rata, za šta nemamo zasluga jer smo bili tek puki povod – zašto nećemo i u početak Drugog svetskog u Jugoslaviji i prvog lokalnog (u Evropi) protiv NATO-a za šta itekako imamo zasluge? Pa zato što to nije popularno. Ono prvo je izašlo iz mode još za vreme ranijih vlasti (dok ovoj nikada nije ni ušlo u modu), a ovo drugo, koje ovoj vlasti jeste bilo u modi, sad je totalno demode.

Peščanik.net, 16.03.2015.

HELIKOPTER

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.