Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Ako bi se pitalo koja je marksistička knjiga bila najuticajnija, to svakako ne bi bio Marksov “Kapital”, čije se prvo izdanje pojavilo pre 150 godina.

U zavisnosti od momenta u kojem bi pitanje bilo postavljeno, to bi bili Lenjinova “Država i revolucija”, a u mnogo dužem periodu Staljinov “Kratki kurs”.

Od objavljivanja najambicioznijeg Marksovog dela do Oktobarske revolucije, uticaj Marksovog naučnog doprinosa nije bio naročito veliki. Svakako je bila uticajnija ideja o klasnim sukobima kao pokretačima istorije, koju je lenjinizam dodatno osnažio. Sam Marks je zapravo napustio projekat započet prvim tomom, i sve što je posthumno objavljeno napisano je do 1867. godine. Od toga je najuticajniji bio dvosektorski model privrede, koji je korišćen u planskim sovjetskim privredama. Mimo toga, i do danas, eksploatacija i pravična raspodela su normativne ocene koje se njemu pripisuju.

Sam Marks je bio u potrazi za zakonitostima društvenog razvoja, u ne maloj meri pod uticajem Rikarda, čije je glavno delo “Načela političke ekonomije” objavljeno pre dvesta godina. I mada je Marks krenuo od toga da nije dovoljno svet objašnjavati već ga je potrebno menjati, na ovo prvo je potrošio najveći deo svog intelektualnog vremena. I kada je, recimo, reč o eksploataciji, on je u njoj video dokaz za efikasnost kapitalizma i nije predlagao da regulisanje radnih odnosa, za koje se zalagao, rukovode ciljem uklanjanja eksploatacije. Jer, efikasnost nalaže da naknada za rad bude određena potrošnjom radnika koja pokriva njihove potrebe na najnižem nivou na kojem su oni spremni da rade; ostalo pripada vlasnicima kapitala nezavisno od toga što je Marks smatrao da je sva vrednost proizvod rada, te je to prisvajanje po osnovu svojine eksploatacija.

Valja takođe reći da on nije smatrao da je izvor eksploatacije u trgovini, što je takođe u skladu sa Rikardom jer je raspodela na naknadu za rad i dobit od kapitala određena cenom rada, a ne na tržištu robom, dakle ne u trgovini. Zapravo, Marks je svakako smatrao da se širenjem trgovine preko granica povećava eksploatacija u manje razvijenim ili nekapitalističkim zemljama, ali je u tome video sredstvo ubrzanja društvenih promena koje će konačno dovesti do revolucije. Tako da poziv da se svet menja jeste zapravo intelektualni zahtev – da se u efikasnosti kapitalizma vidi sredstvo nastanka nekapitalističkog sistema.

Pri tome, on nije video u državi sredstvo tih revolucionarnih promena. U tome je on bio neoliberal, ako mogu to tako da kažem. Zapravo, klasični ekonomisti su naučni poziv videli u pronalaženju trajnijih naučnih zakona, dok su političke preporuke videli u tome da se ponašanje državnih vlasti uskladi s tim zakonima kako bi se postigli najbolji rezultati. To je otprilike kao sugestija da se kod odluke o kretanju ne zaboravi dejstvo gravitacije, ne zato što se može delati nasuprot tom zakonu već da se postignu najbolji rezultati imajući u vidu da se dejstvo zakona ne može izbeći.

To je takođe i smisao preporuke o napuštanju protekcionističke, merkantilističke politike, koja je svakako najveći uspeh privredne politike klasične ekonomije i samog Rikarda, sa čim je Marks bio saglasan. Zakoni raspodele se neće promeniti, ali će se ukupna dobrobit povećati. Da bi se to videlo, kao što je Marks video, izvor eksploatacije ne bi trebalo videti u trgovini.

Ovo su lenjinisti naučili negde posle 1921, ali je taj nauk izgubljen sa Staljinovom kolektivizacijom i industrijalizacijom. Čitava strategija planske privrede, pa i samoupravne u velikoj meri, jeste bila zasnovana na koristi od neravnotežnih cena u unutrašnjoj i spoljašnjoj trgovini. Kod kuće, eksploatacija poljoprivrede u korist industrije. Prema inostranstvu, visoka carinska i necarinska zaštita, gde je država praktično jedini trgovac. Taj se model modifikovao kroz reforme jedne ili druge vrste, ali ideja da se neravnotežnim cenama može iskoristiti trgovina da se, tako da kažem, sektor proizvodnje sredstava za proizvodnju razvija za račun proizvodnje sredstava za potrošnju, jeste zapravo bio, kao što je svojevremeno veoma dobro pokazao Kantorovič, verovatno ključni izvor privredne neefikasnosti socijalističkih privreda.

Marks je bio komunista, što će reći da nije mnogo polagao na državnu prinudu kao sredstvo privrednog razvoja. Ovo se vidi i u čuvenoj preporuci da bi efikasnost i raspodelu trebalo zasnovati na načelu “od svakoga prema sposobnosti, svakome prema potrebama”. Sistem kojim se to omogućuje jeste pretkomunistički, ako tako mogu da se izrazim. U proizvodnji još uvek dominira specijalizacija, što nije komunističko načelo, ali u raspodeli preovlađuju potrebe u kojima ljudi ne moraju da budu jednaki, a ne proizvodni doprinos. Ovo je u osnovi sistem koji je teorijski uobličen u neoklasičnoj ekonomskoj teoriji.

U socijalističko vreme Marks nije mogao da izbegne odgovornost ne samo za lenjinizam nego i za staljinizam, a nije ni trebalo da ga izbegne. Danas to više nije važno, tako da na 150. godišnjicu “Kapitala” ima smisla pročitati ga, mada ako valja birati, Rikardovim “Načelima” bi trebalo dati prednost.

Novi magazin, 11.09.2017.

Peščanik.net, 12.09.2017.

SVET RADA

The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija