Rast i dobrobit

sasušeni maslačak

Foto: Predrag Trokicić

Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnosu na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

Slično je u Bosni i Hercegovini što se kupovne moći tiče, dok u Makedoniji i pogotovo u Crnoj Gori ima približavanja kupovne moći onoj u EU. To je usklađeno sa bržim rastom nego u Srbiji. Ova konvergencija sa EU je još izraženija u Bugarskoj i Rumuniji. Tako da stagnatni rast, srpski slučaj, ide uz stagnatnu kupovnu moć, a pozitivan i pogotovo ubrzan rast sa rastom kupovne moći. Iz čega se takođe može zaključiti da u Srbiji nema približavanja nivoa cena sa EU, osim možda za razliku u stopama rasta, a nema po svemu sudeći ni značajnijeg približavanja ni u drugim zemljama u ovoj grupi, mimo razlika u stopi rasta, jer je rast kupovne moći uglavnom u skladu sa rastom proizvodnje, odnosno sa razlikom u rastu u odnosu na EU.

Slika 1: BDP per capita, PPS, % EU28

Slika 1: BDP per capita, PPS, % EU28

Na Slici 2, vidi se da je, u periodu 2006-2017, Srbija imala najnižu stopu rasta, posle Hrvatske. Odnosi se ne menjaju ni ako se uzme period 2009-2017. ili 2010-2017. Ovaj poslednji period da bi se izbegao uticaj 2009. kada je rast usporen prakitčno svuda. I zapravo, upravo je taj period rđav u Srbiji. Štaviše, rast se u većini drugih zemalja u ovoj grupi ubrzava u skorijoj prošlosti, dok to nije slučaj sa Srbijom. Efekat toga se posebno jasno vidi na primeru Crne Gore, jer raste realna kupovna moć, Slika 1. Što je tačno i za Makedoniju, Bugarsku i Rumuniju, ali ne i za Albaniju i Hrvatsku i gotovo tačno za Bosnu i Hercegovinu.

Slika 2: BDP, prosečna stopa rasta, 2006-2017

Slika 2: BDP, prosečna stopa rasta, 2006-2017

Kupovna snaga zavisi od nivoa cena, Slika 3 i od inflacije, Slika 4. Kao što se vidi iz Slike 4, praktično sve zemlje su iskusile period deflacije ili nultog rasta cena, osim Srbije. U načelu, sve druge privrede bi trebalo da budu u gorem položaju od Srbije, jer deflacija ima negativne posledice na privredni rast. Čak i produžena recesija u Hrvatskoj, a ne samo stagnacija u Srbiji, nije praćena značajnijim padom cena.

Slika 3: Nivo cena, %EU28

Slika 3: Nivo cena, %EU28

Srbija je, svejedno, sklonija bržoj inflaciji usled nestabilnosti kursa. Rumunija takođe ima fleksibilni kurs, ali i relativno stabilnije promene u rastu cena. Tek sa znatno stabilnijim kursem dinara, inflacija je znatno usporenija u poslednjih nekoliko godina. Svejedno, ako se ceni po kupovnoj snazi, usporavanje inflacije nije uticalo na njen rast.

Slika 4: Inflacija, harmonizovani EU indeks

Slika 4: Inflacija, harmonizovani EU indeks

Sve u svemu, dobrobit, merena kupovnom snagom, zavisi od nivoa privredne aktivnosti, a njen rast od privrednog rasta. Zanimljivo je koliko je Srbija zaostala za svim susedima, osim Hrvatske, u poslednjih desetak godina, i posebno u poslednjih nekoliko godina.

Novi magazin, 20.08.2018.

Peščanik.net, 20.08.2018.