Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

To kako predsednik Srbije ume da se, s oproštenjem, posere po nama, to je nečuveno. Pardon, nije nečuveno – sada je već nadaleko čuveno budući da je poprimilo međunarodni publicitet.

Kad god mu zatreba da neki posao završi „na polucrno“ (kako se izrazio u doba korone) i da (uz proviziju na crno?) rasprčka neku javnu imovinu – kao što je sada Francuzima ponudio da se slobodno posluže metroom, elektroprivredom, nuklearkom ili čime god hoće a čime se nisu već i sami poslužili, kao i Arapi i Kinezi uostalom – on to obrazloži rečima da, pazite sad ovo, Srbija nije sposobna da upravlja velikim sistemima.

Što je možda i tačno, ali samo ako Srbiju poistovećujete sa vlašću, što on stalno čini. U tom slučaju i jedino u tom slučaju, Srbija ne ume da upravlja velikim sistemima, u šta smo se i sami više puta uverili, naročito ne državom kao najvećim sistemom. Jedino je nejasno zašto se njen predsednik time hvali.

Ali, naravno da on ne misli na svoju vlast kad hoće da nas ocrni pred svetom. I naravno da ne koristi imenice i zamenice proizvoljno. Nije on predsednica Skupštine pa da greškom kaže: dostavite mi predloge i ja ću da ih sve usvojim. (Ne, stvarno, otkud joj to „ja“ sad kad mu vreme nije, kad je samo predsedavajuća jednakima, a dok je bila na realno pojedinačno najvišoj funkciji stalno je govorila „mi“ ili „on, šef“?)

Za razliku od nje, „šef“ tačno zna kada ne treba da se identifikuje sa vlašću, bilo sadašnjom, bilo nekadašnjom. On, na primer, kaže da će rezolucija u Ujedinjenim nacijama Srbe proglasiti genocidnim narodom iako neće jer, pod jedan – proglasiće samo međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici; pod dva – genocida koji je ustanovljen presudom Međunarodnog suda u Hagu koji Srbija priznaje i u čijem je osnivanju učestvovala; pod tri – presude u kojoj ne piše da je Srbija počinila genocid a koju je naš parlament prihvatio deklaracijom u kojoj se „osuđuje zločin izvršen na način utvrđen presudom“.

Ali, za potrebe ovog dotiranog filma u kojem „glavni glumci bi htjeli da su na pravoj strani, ja da budem Švabo, a oni partizani“, sasvim je logično da nam vlast uvaljuje svoj međunarodni neuspeh, a otvaranje restorana i prodavnica proglašava za svoj međunarodni uspeh. Sve dok se stanovnici gradskih opština bez kanalizacije u 21. veku ne dosete one replike Seke Sablić iz Maratonaca pa kažu: serem vam se u Luj Viton torbice, bukvalno, pa donosim pred Predsedništvo da ih tamo istresem. S oproštenjem.

Peščanik.net, 15.04.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.