Freedom is the freedom to say two plus two equals four. If that is granted all else will follow.
(Winston Smith, 1984)
Ono što mi je u početku sasvim neočekivano a vrlo jasno nedostajalo, i to više od bureka i savskog keja – to su bile beogradske radio-stanice (kada ih sada slušam, još jedino Studio B liči na sebe, to jest kakvog ja pamtim). Davne 94-te je internet još bio u povoju, tek će sledeće godine izaći prva i sasvim neupotrebljiva verzija RealAudija, a proći će još par godina pre nego što 92-ojka zaista ovlada live streaming-om. Do tada sam se već uveliko izlečio od nostalgije…
U poslednje vreme sam uobičajio da 92-ojkine radio-emisije upotrebljavam kao neku vrstu zvučne zavese: najviše da ne bih slušao šum kancelarije oko sebe, kolege koje se domunđavaju ili pričaju telefonom – a primetio sam i da te malo ređe cimaju za svaku sitnicu kada natakariš slušalice… ;-)
Počelo je to dakako sa Peščanikom – ali Peščanik ima tu lošu stranu da izlazi samo jednom nedeljno, te sam ubrzo proširio asortiman na Kažiprst i (ponekad, retko, to je uglavnom neslušljivo) Poligraf i Insajder, kad ga ima. Kako već rekoh, više je u pitanju žubor srpskog nego što stvarno slušam šta se priča. Ipak pokušavam nešto i da uradim…:-) Maločas, dakle, čuh sledeće izmučene, razboljene reči (copy-paste metodom iz transkripta emisije):
Realnost ne može biti nikakav argument, jer ako se realnost kao nekakav argument uvodi na Kosovu i Metohiji, onda se realnost može uvoditi svuda kao argument. (autor: Dušan Proroković, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju)
Well, ako si toliki tutumrak da pristaješ da budeš ministar (ili šta već) za Virtuelnu Pokrajinu – onda od tebe ni ovolika stupidarija nije neočekivana. Al’ daj da probamo da ministru Proki stvar objasnimo domaćinski, etimološki, od Kulina bana pa preko 19-tog veka…
U engleskom jeziku reč argument ima mnogo značenja: može da znači i svađu, i metod zaključivanja, i podatke koje jedan deo kompjuterskog programa šalje drugom. Na srpskom, however, reč argument znači samo jednu stvar: dokaz koji ide u prilog tezi, činjenicu na koju se pozivaš u diskusiji. Obrati pozornost pažnje, druže Proko, pronalazaštvo je u sledećem: REALNOST JE VRHUNSKA, NAJČISTIJA ČINJENICA. Ne postoji viša i bolja činjenica od realnosti, a ni lakše dokaziva. Nema, dakle, BOLJEG argumenta od STVARNOSTI, nema kontra-argumenta realnosti, kada se posvađaš sa realnošću ti si druze baj-baj, nutcase, sayonara.
Što se tebi i tvojoj Partiji, a na zalost i tvom Parlamentu pa onda i tvom narodu – dakako i dogodilo. Najebali ste stravično, ovo ti sasvim prijateljski kažem. Realnost je takođe POGANA činjenica: ne oprašta. (Pogotovo je opasan koncept po kome neko – ko? mrska nam MZ? – UVODI REALNOST, ali taj nivo patologije već pomalo prevazilazi moju sposobnost poimanja.)
(nadovezuje se spremno Antonela Riha, o kojoj sam do sada imao sasvim dobro mišljenje)
Realnost nije argument, realnost je prosto život, realnost je nešto što se događa… The fuck??? Alo, bre – pa možda vas slušaju i deca? Zamisli, molim te, da TVOJE dete odraste misleći kako – realnost nije argument!? Ovo me je podsetilo na ćerkinu učiteljicu u petom osnovne, kada smo konačno shvatili da kanadsko školstvo nije idila kakvom nam se do tada činilo. Otišli mi da vidimo zašto dete koje je do tada bilo đak generacije odjednom ima loše ocene, i učiteljica mi pokazuje neki test koje je moje dete loše uradilo, i u testu ovakav zadatak: nacrtano ostrvo u obliku krompira, i sa jedne strane ostrva grad koji se zove A, a sa druge strane ostrva grad B. I zadatak kaže: nacrtaj najkraći put između grada A i grada B. I moje ti dete, šta zna dete, povuklo pravu crtu od A do B, a učiteljica crvenim mastilom precrtala i ucrtala jednu priobalnu magistralu, krivudajući ivicom krompira.
Nikad se u zivotu nisam toliko iznervirao. Are you trying to teach my child that the shortest distance from point A to point B is NOT the straight line? Izvinjavala se mučenica, zna i ona da je straight, al’ onako je pisalo u ključu testa koji je dobila od više instance, i šta ona tu može… Ništa. Izdr’o se ja na nju, zapretio joj na pasja kola da u sve moze da dira al’ u logiku nikad – i posle dete opet bilo najbolji đak. Nothing beats good argument.
Realnost po definiciji JESTE, realnost je istina. Sad, realnost kao takva je retko blagonaklona prema nama: obično si kratak za kintu, nisi baš ni lep, ni mlad više nisi, zubi su ti žuti, stomak se obesio… Međutim, da li je rešenje u tome da se kupi particularly krivo ogledalo, ono u kome je Kosovo u Srbiji, oduvek i bilo i zauvek, tako mi Ustava – naivno verujući da će se čitav univerzum prekomponovati shodno volji našeg čudnovatog zrcala? Ne, takvo rešenje na ličnom planu vodi direktno u ludilo, a na kolektivnom planu…
…well, u kolektivno ludilo.
Najstrašnije u Orvelovoj 1984-oj nije ni beda, ni prismotra, ni izdaja, ni Veliki Brat, ni policija, ni mučenje – nije najstrašnija čak ni soba 101 (soba u kojoj je najgora stvar na svetu). Najstrašnija je konačna propast Logike i Smisla, finalna dehumanizacija, ubijanje onog najčovečnijeg u nama: same mogućnosti da se spozna istina.
WAR IS PEACE FREEDOM IS SLAVERY IGNORANCE IS STRENGTH
KOSOVO IS SERBIA
Blah.
Odande gledajući
Peščanik.net, 01.01.2008.
