Sidewalk ArtDokle će građani Srbije od drugih, a ne od zvaničnih organa svoje države, saznavati šta se dešava u njihovoj zemlji? Tako je, recimo, bilo u „aferi aflatoksin“, a najnoviji primer je rebalans ovogodišnjeg budžeta. Mediji su, je li tako, objavili da će manjak u državnoj blagajni ove godine iznositi 225 milijardi dinara. Ali, to nije puna istina. Kad se na tu sumu dodaju minusi opština, zatim tzv. rashodi „ispod crte“ i još neki drugi troškovi, deficit javnog sektora penje sa na (preko) 300 milijardi dinara. Dakle, oko tri milijarde evra.

Ova vlada u prošlom sazivu, da tako kažemo, kada je na mesto ministra finansija došao Lazar Krstić, obećala je da će svi državni troškovi biti prikazivani jasno i otvoreno. Sada vidimo da se od tog obećanja odstupilo, račun javnih prihoda i rashoda je opet mutan i neproziran. Da ne kažemo – netransparentan.

Drugo, deficit za 2014. godinu je mnogo veći od planiranog. Planirano je, naime, da on iznosi 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, a biće (bar) osam odsto BDP-a. Jedno od ključnih obećanja nove vlade, kada je dolazila na vlast, bila je tzv. fiskalna konsolidacija, tj. postepeno dovođenje u sklad državnih rashoda sa državnim prihodima. Sad vidimo da se taj rascep još više širi. Fiskalna dekonsolidacija znači ekonomsku destabilizaciju, a to, opet, zakonito vodi investicionoj „deložaciji“. To jest, seljenju investicija i investitora u neke druge, toplije krajeve.

Treće, iako ovo nije prilika za detaljniju analizu rebalansa budžeta, uočljivo je da su kretanja suprotna od poželjnih i najavljenih. Subvencije su povećane za značajnih 15 odsto, tj. 13 milijardi dinara (sa planirane 81 na 94 milijarde), dok će kapitalni rashodi, dakle investicije, ionako planirane vrlo skromno, umesto 50 milijardi (a trebalo bi da budu duplo veće), biti za gotovo 10 odsto, odnosno, precizno, za četiri milijarde dinara manje.

Konačno, ovaj rebalans dolazi sa gotovo pola godine zakašnjenja. Treba li na to uopšte podsećati, bio je najavljen još za jun. Ovakav kakav je, osim iz formalno-pravnih razloga, praktično i nije potreban.

Dakle, još jedna godina je izgubljena. Doduše, možda ne baš sasvim. Da sačekamo prvo zakone koji treba da definišu mere za smanjenje javnih rashoda (plate i penzije). A onda i misiju Međunarodnog monetarnog fonda, negde u novembru. Pa budžet za 2015. godinu.

Novi magazin, 23.10.2014.

Blog Mijata Lakićevića, 23.10.2014.

Peščanik.net, 23.10.2014.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.