Kroz deset dana Sjedinjene američke države će imati samo jednog predsednika, a to više neće biti Džordž Buš.

Barak Obama šalje veoma jednostavnu i jasnu poruku time što se gotovo i ne oglašava kada je reč o ratu u Gazi i drami koja se tamo odigrava.

Počev od 20. januara, Izrael i Hamas, Palestinska uprava, arapske zemlje i svi partneri Sjedinjenih država imaće novog sagovornika u Beloj kući. On nije nepoznanica. Američki politički sistem omogućuje da, nakon predizborne kampanje koja je trajala 22 meseca, svi dobro znaju ko je Barak Obama. Predstave koje su ljudi stekli o njemu neodvojive su od proračuna šta će on učiniti kada stupi na dužnost.

Kada je reč o spasavanju američke privrede, Obama ne gubi vreme na priče o tome da Sjedinjene države uvek imaju samo jednog predsednika. On radi. Kada je reč o događajima u svetu, nije oklevao da reaguje kad je napadnut Mumbaj. Ali od početka izraelske ofanzive oglasio se samo jednom. Najpre je rekao da njegovo ćutanje ne treba shvatiti kao ravnodušnost, a zatim i da čini sve da bude spreman da se „od prvoga dana“ suoči sa situacijom u Gazi, ali i da „izgradi proces koji vodi trajnom miru“.

Cilj Baraka Obame je, po njegovim sopstvenim rečima, da stavi u pokret diplomatiju koja će biti mnogo energičnija od diplomatije njegovog prethodnika. Nije previše rizično predvideti da će se truditi da utiče na izraelsko-palestinski sukob tako što će insistirati na prekidu neprijateljstava i ponovnom otvaranju dijaloga. Uzdržanost od veta Sjedinjenih država, koja je omogućila usvajanje prve rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se poziva na prekid vatre, predstavlja prvi korak na tom putu.

Iako se takva namera zvanično demantuje, nije nelogično što izraelska strana ulaže napore da maksimalno oslabi Hamas pre nego što u Vašingtonu na dužnost stupi administracija sklonija pregovorima od prethodne.

Što se tiče Hamasa, na odluku o ispaljivanju raketa verovatno je uticala želja da Hamas opstane kao politička partija.

I ostali regionalni akteri čekaju smenu u Beloj kući.

Zapanjujuće je što se Hezbolah, bar do sada, uzdržavao od otvaranja drugog fronta na severu Izraela. Četiri kaćuše su ispaljene u četvrtak – verovatno ih je ispalila neka palestinska grupa – ali to nije uvuklo u sukob ovu proiransku šiitsku armiju.

Izgleda su iranski čelnici umirili svoje libanske prijatelje ne želeći da prkose budućnosti. Svi čekaju Obamu.

 
Le Figaro, 10.01.2009.

Peščanik.net, 11.01.2009.

Leave a Reply