Nakon šoka došao je bes. Službenici Frans telekoma obamrli su od zaprepašćenja kada su saznali za dvadeset treće samoubistvo u svojim redovima u poslednjih osamnaest meseci. Uprava kompanije, koja se još ranije angažovala na pronalaženju odgovora na ovaj niz drama, sada je u škripcu. S jedne strane, sindikati zahtevaju radikalne mere kako bi se umanjile tenzije. „Treba ponovo stvoriti vezu među službenicima Frans telekoma“, procenjuje Patris Dioše iz sindikata CFTC. „Zaposleni više nemaju poverenja ni u koga. Neizostavno je potrebno da država, koja je većinski vlasnik, radi zajedno sa rukovodstvom kompanije na rešavanju ovog problema.“

S druge strane, država izražava „veoma snažnu zabrinutost“. Ministar rada, Ksavije Darkos, koji se sreo sa generalnim direktorom Frans telekoma Didijeom Lombarom (koji se izvinio javnosti nakon arogantne izjave da je u Frans telekomu zavladala „prava moda samoubistava“), predlaže da službenik ministarstva – broj jedan u Inspekciji rada – prisustvuje narednom sastanku Odbora za higijenu, bezbednost i uslove rada Frans telekoma. Ministar procenjuje da su psihosocijalni rizici povezani sa radom „verovatno naglašeni u kontekstu aktuelne krize“.

Kristin Lagard (ministarka ekonomije) ukazuje na to da je vlada tražila od Didijea Lombara da sazove upravni odbor u vezi sa nizom samoubistava. Klod Geant, generalni sekretar Jelisejske palate, rekao je povodom događaja u Frans telekomu da svaka kompanija mora da pritekne „u pomoć onima kojima je teško“, dodajući da se ova pojava ipak ne može svesti na „problem organizacije“ rada.

Dosadašnja uprava, koja se već godinama nosi sa istinskom revolucijom, moraće da napravi pauzu. Preobražaj pokrenut 1997. sa otvaranjem tržišta kapitala, bio je veoma dubok i veoma brz. Neki službenici se više ne pronalaze u tome. Taj poremećaj je rezultat mondijalizacije i liberalizacije tržišta u toj oblasti.

Pravi Big Bang je pokrenut u Sjedinjenim Državama, a onda ga je Evropska komisija nametnula čitavoj Evropi. Frans telekom je 1. januara 1998. uronio u veliku baru konkurencije. Kako bi se prilagodila, nekadašnja Opšta direkcija za telekomunikacije (DGT), koja je u tom trenutku upravno telo, postaje anonimno društvo, Frans telekom. Izlazi na berzu i pokorava se zakonima tržišta.


Mobilizacija i liberalizacija

Bivši monopolista, nekada jedini gospodar u svom zabranu, obreo se u srcu žestoke igre konkurencije, te učestvuje u ratu cenama i marketniškom nadmetanju, pa se tako sve više udaljava od svoje prvobitne uloge javnog preduzeća. Upleten je u veliku igru međunarodnih saveza, koji se sklapaju pa raskidaju, tako da je jednog dana partner sa Dojče telekomom i Sprintom, a drugog postaje nevesta britanskog Orindža.

Tehničar telekoma, dočekivan kao mesija kada je dolazio da instalira telefonsku liniju u domove sedamdesetih godina, izgubio je tu auru. Kritike stižu sa svih strana: i od konkurenata i od korisnika. To se odražava na službenike i neki se osećaju obezvređeno.

Taj preobražaj je sa sobom doneo promenu u svakodnevnom radu. Preduzeću u kojem su većinu činili tehničari za održavanje mreže, kao što su oni “linijaši” što se penju na bandere, sve više su potrebni komercijalci za podružnice, korisničke servise, kol centre. Tehnološke promene ubrzavaju taj proces: eksplozivan razvoj mobilne telefonije, poplava interneta, dolazak optičkog vlakna, ulazak u svet sadržaja…

Pošto se Frans telekom 1997. obavezao da neće otpuštati službenike, primoran je da ih premešta i prilagođava novim potrebama. Rezultat toga je da je u poslednje tri godine 10.000 zaposlenih promenilo posao ili radno mesto, ponekad i nekoliko puta zaredom; u istom periodu je ukinuto 22.000 radnih mesta. Svaki treći službenik dotaknut je ovim kretnjama. Frans telekom se nalazi u stanju neprekidne reorganizacije.

Preduzeće pravi sve više planova za obrazovanje i staž. Ohrabruje i podržava planove za ukrupnjavanje podružnica i premeštaje na druge poslove u javnom sektoru. Takođe daje zaposlenima beneficije. Iako je većina zaposlenih prihvatila neizbežnost takvih promena, nekima one veoma teško padaju. Frans telekom je mislio da vreme radi za njega: njegova starosna piramida je takva da su mnogi službenici, naslednici nekadašnje kulture DGT-a, sada u godinama za penziju. Skorašnji tragični događaji pokazuju da je problem i dalje sveobuhvatan.

 
Valeri Kole i Mari-Sesil Reno, Le Figaro, 14.09.2009.

Prevela Olja Petronić

Peščanik.net, 20.09.2009.

Leave a Reply