Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Za jednu vlast koja se ovako besomučno reklamira pomislili biste da se razume barem u reklamni biznis, ako ništa drugo, makar da ume da ugovori zakup oglasnog prostora. Pa, zaboga, samo za otvaranje deonice auto-puta od 60 kilometara vlast je dobila pet sati reklame. Dakle, za svakih 12 kilometara izgrađenog puta sat vremena direktnog tv prenosa na skoro svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Po toj računici, ako ikada bude završen neki od toliko najavljivanih koridora, biće proglašena sedmodnevna nacionalna radost (što je ipak kraće od dvanaestodnevne nacionalne žalosti u Severnoj Koreji posle smrti prethodnog diktatora) i sedam dana će se emitovati prigodni program na svim zemaljskim i satelitskim stanicama.

Pa kako se onda vlasti, koja tako dobro ume da ispregovara oglašavanje, omaklo da iz budžeta, koji ne može da sastavi kraj sa krajem, a tek ne može da sastavi korisnike budžeta sa parama (naročito u zdravstvu, školstvu, socijalnim službama), izdvoji stotine miliona samo da bi reklamirala gradsko saobraćajno preduzeće?

Zar nisu mogli da organizuju nešto po istom principu kao i za auto-put, neko svečano puštanje u rad nekog autobusa? Jeste da novih autobusa nema već godinama, ali… možda svečano otvaranje metroa? Dobro, ni njega nema kao ni klime u autobusima, ali mogli su makar da opet dele basplatne karte a da neki prefarbani autobus ili onaj nafrakani voz za Kosovo opet glume prevoz metroom pa da svi mediji to besplatno objave.

Ili, što da ne, da angažuju predsednika države da reklamira javni saobraćaj. Pa kad je mogao (i stigao od svih obaveza) da uredno izreklamira privatne firme od Beograda na vodi preko prodavnice nameštaja i samoposluge do raznih magacina sa hladnjačama (brrr, kako reč hladnjače ima odvratnu konotaciju), što ne bi reklamirao em domaću em državnu firmu? Nije valjda da bi predsednik države diskriminisao Beograd i to sad kad mu je podario prve gradske trgove i prve solitere.

Pored toga, predsednik države baš ima iskustva sa prevozom, snimao je spot u avionu, vozio se kamionom, autobusom, sad je zaređao sa autobusima bez krova, a i stalno priča kako beži od obezbeđenja da bi se provozao u staroj škodi, tako da je baš dušu dao za saobraćajnog manekena. A i prethodni predsednik države (nije Tadić, bio je jedan posle njega) snimao je spotove o vezivanju pojaseva na zadnjem sedištu tako da bi ovo došlo kao nastavak tradicije.

E, sad, neko zlopamtilo će naravno pitati zašto bi se javni prevoz uopšte pa reklamirao? Šta, bori se protiv konkurencije koju nema? Ili hoće da poveća broj putnika koje već nema gde da smesti – ni po prenapučenim stajalištima a kamoli po krcatim autobusima? Ili, po principu prati pare, da bi neki, doduše do negledljivosti i nečitljivosti tabloidni mediji koji krše kodeks i zakone – dobili silne novce za emitovanje propagande?

Peščanik.net, 26.08.2019.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)