Foto: Peščanik
„Država više nije dostojna našeg gesla: sloboda, jednakost, bratstvo“, foto: Peščanik

Rezultati francuskih izbora duboko su zabrinjavajući, a drugi krug u nedelju još više zabrinjava. No pismo abonentima koje je potpisao Pol Kinjo, „delegirani direktor redakcije Liberasjona“ mi je tek dalo uverljiv utisak o stanju panike i očaja, bar u redovima mislećih građana Francuske. Reč je o uobičajenom podstreku za nastavak pretplate, jer novine zavise od svojih sredstava i sponzorstva. Liberasjon predlaže pretplatnicima da ponude besplatan pristup elektronskom izdanju osobi po svom izboru,1 u nadi da će tim srećnicima pasti na pamet da se i sami pretplate. Uvek čitam takve poruke, jer lovim popuste i bonuse…

Poruka započinje opomenom da će se možda RN, stranka Marine Le Pen sa novim imenom koje bi se moglo prevesti kao „saborna stranka“ (kuku i lele analogija), naseliti u Matinjonu. To Liberasjon ocenjuje kao „pogubnu perspektivu za zemlju, ogroman rizik za demokratiju, golem istorijski prelom“. RN za Liberasjon, kojem je u DNA neprekidna borba protiv ekstremne desnice, nije stranka kao ostale, premda je nekako isposlovala svoju „dedijabolizaciju“. To je još uvek ksenofobna stranka izvan republikanskog luka, čiji je program mamac, posebno što se tiče ekonomskih i društvenih pitanja, koja još više oslabljuju najranjivije među Francuzima. Njena ideologija je smrtonosna… i zato neka čitaoci postanu „kumovi“ novih čitalaca. To je istovremeno nenapisana ali jasna poruka, pre drugog kruga izbora…

Liberasjon ima inteligentne PR-ovce i provereno mudro vođenje, obeleženo nekim oblicima samoupravljanja. No ovakav ton i stil izvesno nisu iz područja marketinga, već iz dubokog straha od neposredne budućnosti. RN je stranka koja laže, jednostavno rečeno, i čiji je glavni cilj da sa debelo finansiranom propagandnom akcijom, potpomognutom iz sumnjivih izvora (još nedavno je to bio Putin) prevari birače i uvede sasvim drugačije mere koje sada skriva iza uglavnom približno obećavajućih izraza. Glavni adut i kandidat za premijera je Žordan Bardela (29), u vezi sa kćerkom Marinine sestre, i nepotizam kritikuju čak i u samoj RN; mlađahni Bardela je u prethodnom sazivu već bio poslanik u evropskom parlamentu, drugi najmlađi, i za sobom vuče tri afere u kojima je evropska administracija našla finansijske prevare i nezakonito sticanje novca. Liberasjon ga je nazvao marionetom tetkice Marine, što je bio najblaži epitet: sledili su glupak, nula i slični. Žordan je, kako se to kaže, aktivan u društvenim medijima, što znači da uspešno i široko daruje svoju glupost.

Sve to može da se odnosi na bilo koju drugu evropsku krajnju desnicu, sve vode slični likovi i sve imaju prazne programe, a u osnovi laž i prevaru. No francuski slučaj je poseban: u evropskom i globalnom kontekstu, termini „republika“ i „građanin“ imaju neuporedivo moćnije značenje, po sebi su motivacija, zapaljivi, izazivaju trenutnu reakciju. Ljudi su naviknuti da idu na ulice svaki put kad zatreba. Pojam „građanin“ na francuskom podrazumeva antirasizam svake vrste. Republika je svetinja. Udružena levica sa ekolozima i mnogim drugim alternativnim strankama, osnovala je pred izbore koaliciju Narodni front i u njoj glavnu, Melanšonovu Nepokornu Francusku – sve je istorijski evokativno, jasno levo. Odmah posle pobede RN na izborima, Melanšon je doneo odluku da se žrtvuju pozicije nekih izabranih, u ime spasavanja republike. Na to je Makron odgovorio svojim dosad najglupljim nastupom, da se treba distancirati i od desne i od leve „krajnosti“: zato mu, ako se drugo glasanje srećno završi, više ne ostaje nijedna karta. Nažalost, ekvidistanca je poslednje što ima smisla u borbi protiv desnice, jer upravo desnica grčevito traži izjednačavanje, koje, ako dođe na vlast, odmah zaboravi. Makron je sprovodio politiku korisnu za bogate a ubistvenu za siromašne, i premda nikad nije dozvolio nijedan kontakt sa krajnjom desnicom, zapravo joj nije nimalo smetao – a mogao je. To što je sirotinja poverovala Marini Le Pen, problem je upravo mera koje je Makron uporno sprovodio. Izvan te sfere, jedino što sve građane u republici može da pokrene, jeste pitanje ta dva pojma i njihove ugroženosti. U poređenju – recimo, sa srpskim odnosom prema Kosovu – Francuzi su neuporedivo zapaljiviji i od najdivljijih Balkanaca kad neko dirne republiku ili građane. Zabrinutost u vezi sa drugim krugom je zato opravdana, čak i ako liči na mešavinu histerije, panike i paranoje – upravo zabrinutost da li će ta mešavina biti dovoljno eksplozivna da još više glasača izađe i glasa za minimum – očuvanje republike. Da li će se Makron opametiti do nedelje više i nije važno, nijedna mogućna pobednička strana u njemu neće videti ništa više od marionetskog predsednika. Za njega bi bilo mnogo bolje da se i sam pravovremeno zabrine za republiku i građanina. Republika, naime, ume da uči: višegodišnje protestovanje po ulicama stvorilo je kod ljudi neke navike, neki bes, ali i neku sreću u sretanju i saradnji. Ako se republikanizam pojavljuje čak i u pozivu na pretplatu nekog dnevnog lista orijentacije levog centra, onda je itekako potrebno misliti ko i čime zaista preti Evropi.

Peščanik.net, 06.07.2024.

Srodni linkovi:

Jan-Werner Müller – Uzroci propasti makronizma

London Review of Books – Medijski igrači na francuskom frontu


________________

  1. Chères abonnées, chers abonnés,
    Arrivé en tête du 1ᵉʳ tour des législatives, le Rassemblement national peut dans une semaine s’installer à Matignon. Une perspective funeste pour le pays, un risque démocratique immense, une rupture historique majeure.
    Libération, c’est dans son ADN depuis toujours, combat l’extrême droite sans relâche. Pour nous, le RN, malgré son entreprise de dédiabolisation, n’est pas un parti comme les autres. Il reste un parti xénophobe en dehors de l’arc républicain, dont le programme est par ailleurs un leurre, notamment sur les questions économiques et sociales qui fragiliseront encore davantage les plus précaires des Français.
    Ce combat contre l’extrême et son idéologie mortifère, nous ne pourrons le mener qu’avec vous. Demain, après-demain, nous aurons besoin de vous, de votre soutien et votre fidélité. Pour partager les informations qui comptent et soutenir notre travail, parrainez un proche en lui offrant gratuitement une semaine d’accès à tous nos contenus.
    Paul Quinio
    Directeur délégué de la rédaction de Libération
The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)