Fotografije čitalaca, Zoran Trklja
Fotografije čitalaca, Zoran Trklja

Dnevni list Informer došao je do primerka knjige „Pružite detetu STO mogućnosti umesto DVE – Odgajanje dece bez rodnih predrasuda“ Kristine Henkel i Mari Tomičić. U njihovom tumačenju, ta knjiga je „morbidna“, „užasna… savetuje roditelje kako da im deca budu gejevi“ (link do članka na sajtu Informera namerno izostavljen). Šta je toliko strašno u otvaranju sveta dece, u izlaženju iz rigidno postavljenih rodnih uloga?

Prema stručnjacima i stručnjakinji iz oblasti dečje psihologije i pedagogije koje je list Informer konsultovao, ne postoji ništa strašnije što se detetu može desiti. Dečja psihološkinja Branka Tišma izjavila je sledeće: „U potpunosti sam protiv te knjige i svega što ona savetuje roditeljima. Razumem da postoje i neki ljudi koji su drugačiji, ali ne možemo zbog toga svoj deci nametati da budu homoseksualci i učiti ih kako je to nešto fenomenalno. Po meni su svi ti saveti bolesni i smatram da ta knjiga treba da naiđe na osudu javnosti“. Zoran Milivojević, psihoterapeut, ponovio je svoje dobro poznate stavove: „Nikako ne mogu da podržavam ovakvu knjigu jer ona direktno stvara konfuziju i kod roditelja i kod dece. Ako maloj deci homoseksualizam prezentujete kao nešto sjajno, ulazite u rizik da će mališan poželeti da bude homoseksualac iako mu je priroda u potpunosti heteroseksualna. To je klasično maltretiranje dece, iz koga proizilazi haos, jer dobijamo osobe koje ni same ne znaju šta su. Plašim se da bismo, ako bi roditelji slušali savete ove knjige, napravili celu jednu novu generaciju transseksualaca, a to su najnesrećnije osobe, koje u ogromnom procentu na kraju izvrše samoubistvo“. Marko Branković, takođe psihoterapeut, kratko je rekao: „Svakako da deca treba da se vaspitavaju u duhu tolerancije i razumevanja drugih ljudi. Međutim, sugerisati im neke stvari na silu, pre nego što se i sama to zapitaju, može da bude vrlo opasno i da stvori zabunu“.

Prvo se mora primetiti da je nejasno da li su konsultovani stručnjaci pročitali knjigu koju komentarišu, ili komentarišu navode novinara/ki Informera. U svakom slučaju, njihove izjave dosta govore o društvu u kome trenutno živimo. I pored deklarativnih izjava da podržavaju različitosti, oba stručnjaka i stručnjakinja se slažu da se deci ne sme nametati homoseksualnost. Branka Tišma kaže da je to bolesno i da stoga ova knjiga treba da naiđe na osudu javnosti. Milivojević i Branković tvrde da takva praksa može da proizvede zbunjenost i da je stoga vrlo opasna. Niko od njih ne komentariše trenutno dominantnu praksu nametanja rodnih uloga deci, već se svi prećutno slažu da je to nametanje prirodno i upravo ono što deci omogućuje da se „pravilno“ razvijaju.

Ova dva stručnjaka i stručnjakinja se ne brinu o šteti koja se nanosi deci kojoj se od malih nogu nameću najbanalnije stvari – kao što je na primer boja odeće. Niko od njih se ne brine kako na decu utiče to što će, i pre nego što nauče da razlikuju boje, naučiti da su određene boje namenjene dečacima, a neke druge devojčicama. Ili neke manje banalne, kao činjenica da će prilikom prve povrede naučiti da „dečaci ne treba da plaču“. Da li će to možda izazvati zbunjenost kod dečaka, kada umesto utehe naiđu na životnu lekciju da treba da kriju svoje emocije? Oni ne brinu kako će na devojčice uticati to što će od trenutka kada posegnu za prvom igračkom naučiti da ih u budućnosti, bez obzira na sve, čekaju pegla, usisivač i briga o deci. Takođe ih ne brine kako nametanje heteroseksualnosti (koje, za razliku od imaginarnog nametanja homoseksualnosti, zaista postoji) utiče na razvoj dece koja od malena znaju da se ne uklapaju u te obrasce.

Naravno da ih to ne brine, jer njihov cilj nema veze sa očuvanjem mentalnog zdravlja dece, ili otvaranjem mogućnosti za njih. Njihov cilj je reprodukcija dominantnih rodnih uloga. Taj cilj se opravdava „prirodnošću“, ili kako je na svom fejsbuk profilu napisao Zoran Milivojević: „Svako dete ima pravo da njegov psiho-socio-kulturni pol bude u skladu sa njegovim biološkim polom“. Mada, nije jasno u kom delu muškog biološkog pola je upisano da mora da se igra kamionima, a da će oblačenje haljine ili igranje lutkom ostaviti trajne ožiljke.

Konačno, ono što njih brine je pružanje izbora deci. Koliko je autorka ovih redova uspela da shvati, sporna knjiga savetuje roditeljima upravo to, da deci pruže mogućnost izbora. Da im dozvole da sami izaberu hoće li se igrati loptom, lutkom ili kamionom. Da ih podržavaju u tim izborima, šta god društvo o tome mislilo. A stručnjaci i stručnjakinja Informera se toga plaše. Jer ko zna šta će deca koja su imala mogućnost izbora kada odrastu misliti o njima.

Peščanik.net, 23.12.2016.

Srodni linkovi:

Kreativni centar – Odgajanje dece bez rodnih predrasuda

Prelistajte knjigu

LGBTQIA+