U prethodnom periodu situacija je bila veoma komplikovana, ali smo se borili i sačuvali Srbiju – tako Vučić plaši birače pred izbore, kojih će, izgleda, stvarno biti. Sve to već znamo, čuli smo to mnogo puta od njega, al’ ne vredi, ne može se pobeći od pitanja: u kom tačno „prethodnom periodu“ i od koga/čega „sačuvali Srbiju“?
Jer evo u čemu je stvar: u prethodnom periodu situacija je zaista bila „komplikovana“, ali ne za Srbiju nego samo za Vučića. To ako pod „prethodnim periodom“ mislimo na događaj u Banjskoj i njegove posledice. Dobro, „događaj“ je eufemizam, treba to nazvati malim, prljavim Vučićevim ratom. Ako je Srbija i morala da se čuva, onda ju je trebalo čuvati upravo od Vučića i njegovih malih, prljavih ratnika.
Gotovo sam siguran da za Vučića komplikovani prethodni period počinje s Banjskom. I sasvim je verovatno da on misli da se taj period sad za njega srećno završio i da se on, a ne Srbija, spasio. Šta je iznova morao da obeća nesrećnim Borellu Lajčaku Escobaru Hillu Stanu, ili već nekome sličnom, da bi se spasio, možemo utemeljeno nagađati – nezavisno Kosovo. I odmah da kažemo, oni to od njega neće dobiti.
Ali, to je već njihov i njegov problem. Sa Srbijom, da ponovimo, nema to mnogo veze. Zanimljivije je nešto drugo. Kada je ranije plašio žitelje Srbije, Vučić je samoga sebe retko izvodio kao glavno strašilo. Samo, ta za njega srećna vremena su prošla. On sad mora naočigled svih sve sam da radi. Prvo mora da zakomplikuje situaciju, pa da je onda otkomplikuje i proglasi da je Srbija spasena.
Bližimo se fazi u kojoj će Vučić izlaziti pred žitelje Srbije i govoriti – gledajte, mogao sam sve da upropastim, a nisam (samo što jeste), dakle, spasio sam Srbiju. Mislim, on to već radi, kada kaže da kao što Hamas ne priznaje da je njegova raketa pala na palestinsku bolnicu u Gazi, tako ni on neće nikada priznati da je Banjska njegova taktička pogreška.
Kako to nije priznanje kada neko izričito kaže da nikada neće priznati da je nešto (loše) uradio, teško je razumeti. Ali u Vučićevoj glavi je baš tako: jedan dan izvede naoružane osobe da divljaju… negde već, a drugi dan kaže da ih je zaustavio, pa ih onda proglasi herojima i na kraju zaključi da je spasio Srbiju. Tako je lako biti Vučić.
Rodoljubiva desnica ovde uopšte, i na vlasti i u opoziciji, davi se u besmislu. Da završimo s Vučićem prvo, pa posle kratko i o toj opoziciji, rodoljubivoj. Hoću dakle da se jasno i otvoreno izvinim Borellu Lajčaku Escobaru Hillu Stanu… i svima na istom zadatku s njima, što sam ih ovde od početka 2023. naovamo kritikovao što pregovaraju s Vučićem.
Pogrešio sam, i taktički i strateški. Najveću grešku sam napravio kada sam im zamerao što ga zovu u Brisel, Skoplje… bilo gde izvan Srbije. Ja sam naivno verovao da oni s njim stvarno pokušavaju da se dogovore. Ali, šta ako je njihov cilj plemenitiji od toga: hoće da ga drže što dalje od ove zemlje i tako spasu Srbiju. Gde su mi bile oči, kad to nisam video.
Dakle, najmiliji Borell Lajčak Escobar Hill Stano… koji god da ste, povlačim sve što sam rekao o vama i molim vas – vodite ga. Smislite nešto. Nudite mu iz dana u dan okvire, koncepte, osnove, sporazume, bilo šta, samo neka sedi kod vas i razgovara s vama. Jer, ako ne sedi kod vas, sedeće ovde ispred kamera i pričaće kako spasava Srbiju od samoga sebe. Možda to Srbija nije zaslužila, al’ učinite toliko za nju.
Naravno, ako je moguće, pozovite na te iste razgovore i ovdašnju rodoljubivu opoziciju. Neće vam oni tamo smetati, sve što imaju da kažu, vi ste već čuli od Vučića. Bolje je da i oni sede tamo negde kod vas, u belom svetu, nego da ih ovde slušamo kako i zašto nisu uspeli da se dogovore da zajedno izađu na izbore. Dakle, oni svi govore sve isto, ali ne mogu da se dogovore.
Valjda je to logično, kada ste vatreni Srbin, onda vam je naprosto u krvi da ne možete da se dogovorite s drugim istim takvim Srbinom. Rodoljubiva opozicija ostaje verna srpskoj tradiciji nesloge. Lako bi se oni složili, jer svi, da ponovimo, misle i govore isto, ali ta njihova sloga bila bi totalno izneveravanje domaće baštine svađa i razdora. Bravo za desnicu: po cenu neuspeha čuvaju nesložni srpski identitet. To je tako srpski.
Za kraj, to što imamo desnicu, ne znači da na drugoj strani stoji – levica. Ako bi bilo tako, onda bi to značilo i da preko puta rodoljuba stoje izdajnici. A ne stoje. Dakle, za sada, nema levice levo od srpske desnice. Možda je jednom bude. Kao što, nažalost, nema ni izdajnika. Jer, malo ko je ovde levo od desnice spreman da prihvati sporazum s Kosovom i njegovu nezavisnost.
Pa šta onda imamo. S jedne strane, u opoziciji, imamo one koji su u stanju da se dogovore. A s druge strane u opoziciji imamo one koji to nisu. Tako se, krajnje jednostavno dakle, deli srpska politička scena, kada je reč o opoziciji. I da vam kažem, to što su na jednoj strani u stanju da se dogovore, veliki je evolutivni skok u domaćoj politici. Od poslednjeg takvog skoka prošlo je više od tri decenije retardacije. I sad – sve ispočetka.
Peščanik.net, 31.10.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dobro došli u Had - 03/05/2024
- Wheeling and dealing - 30/04/2024
- Kampanja i mediji - 30/04/2024
