Zaštitni znak Sajma knjiga od dolaska SNS-a na vlast je ratni zločinac Vojislav Šešelj, odnosno njegov lik i delo – stotomni anali Srpske radikalne stranke. Sam prilaz Sajmu, ulazni holovi u izložbene hale, zastrti su tokom sajamskih dana njegovim bilbordima. S druge strane su reklamni plakati Ljiljane Habjanović Đurović, koja sažima politički uticaj SPS-a i SPC-a. Ovo su jasni signali kulturne politike koju je pre skoro deset godina trasiralo Ministarstvo kulture. Unutar ovog ideološkog polja odvija se najvažnija sajamska manifestacija u zemlji koja se zove Međunarodni beogradski sajam knjiga. Od milošte – praznik knjige. Tokom priprema ovog „praznika“, za poslednjih 11 meseci našeg nezadovoljstva, Odbor Sajma knjiga sa Dušanom Kovačevićem na čelu, nije se mnogo obazirao na činjenice iz društvene i političke stvarnosti već je radio svoj posao kao da se ništa posebno ne događa u zemlji. Na kraju se ispostavilo da je Sajam dospeo u glib, sličan onome u koji je Aleksandar Vučić doveo čitavu zemlju.
Sada se kao centralno pitanje postavlja dilema nastupanja ili nenastupanja na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Kad bi se to nekako razrešilo, čini se, sve bi bilo mnogo jednostavnije i kompletno društvo bi se približilo pobedi nad mračnim silama režima. Neki izdavači su se dva dana pre Božića, odnosno „praznika knjige“, setili da bi ipak bilo nepristojno praznovati 1. novembra. Gledano sa strane, izgleda kao da je čitav izdavački svet spavao 11 meseci i sada se najednom probudio, pogledao na sat i shvatio da kasni na posao. U prevodu, shvatili su da se Sajam ove godine održava od 25. oktobra do 2. novembra, što zahvata i godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada se sprema najveći komemorativni skup u tom gradu, koji bi mogao da poremeti ekonomiju subotnjeg dana na Sajmu.
Naprednjački Sajam knjiga je izdavačima ali i kupcima nametnuo ideološki jaram u koji su se svi zdušno upregli i nastavili da jače tegle napred, nadajući se da će ipak prodati određeni broj knjiga, a kupci da će možda doći do nekih željenih naslova. Taj jaram predstavlja ideološki balast iz devedesetih koji se na Sajmu knjiga vidi sasvim jasno, jer su na malom terenu prisutni svi značenjski reperi, važni za čitanje modela u kome društvo funkcioniše. To pre svega podrazumeva prisustvo simboličkih nacionalističkih matrica čiji su generatori SNS, SPS i SPC. Uočljiva je dominacija narativa vezanih za odbranu Kosova i Metohije, negiranje ratnih zločina, nesuočavanje sa prošlošću, za apoteozu vojske, policije i, razume se – Srpske pravoslavne crkve, za koju se od devedesetih odvaja veliki deo Hale 4 i Hale 2. Specijalni status na Sajmu, mimo zemlje počasnog gosta, imaju knjige koje pišu ratni zločinci poput Veselina Šljivančanina, Dragoslava Bokana, Radovana Karadžića, i njima slični „spisatelji“. Tu je i literatura o ratnim zločincima, pisana u pohvalnom, mitopoetskom ključu. Njihovi autori su istoričari i publicisti. Jedan deo čitalačke publike konzumira ovo štivo kao neprikosnovena svedočanstva o tome kako je sve bilo, kako bi to rekla Mirjana Marković, čije se knjige takođe prodaju na Sajmu. Nema sumnje da će nas SNS uskoro počastiti i novim tomovima Nebojše Pavkovića, koji je tek pristigao iz zatvora.
Segment Sajma knjiga, koji čitav ovaj ideološki bagaž nastoji da prezentuje pod maskom ugodnih razgovora o „aktuelnim izazovima književnog stvaralaštva ali i društvenim pitanjima koja oblikuju književnost današnjice“ predstavlja famozni sajamski kulturni program. On je zapravo već godinama temeljno očišćen od svih relevantnih autorskih glasova iz Srbije, kao i nepoželjnih tribinskih tema. Njegov ovogodišnji slogan glasi „Tvoja nova priča“, koji po rečima članova Odbora, treba da „asocira na stalno traženje i čekanje, radovanje svakom sajmu i aktivan život između dva sajma“. Ovakvo cinično geslo, kao i sam koncept hinjene radosti jednog društva, koje se zapravo nalazi u dubokoj žalosti, nije smišljen u septembru ili oktobru ove godine, već mnogo ranije, kao što su sami dani održavanja Sajma utanačeni u aprilu. Podseća na postupak lečenja traume narodnom muzikom koju je Vlada Republike Srbije svojevremeno testirala na deci koja su preživela masakr u O. Š. „Vladislav Ribnikar“. Radi se zapravo o maskiranju traume jednog društva, koje to treba da prihvati kao deo političkog programa nenadležnog predsednika Republike.
Uglavnom, Sajam knjiga nije u septembru postao ovakav, već se to događalo pred našim očima godinama unazad. Uostalom, nijedan pisac ili spisateljica, koji su proteklih godina imali čast da otvore Sajam knjiga, u svom pozdravnom govoru nije se osvrnuo na istinske probleme kulturne politike i društva koje je tonulo u sve dublju krizu. Od divljenja civilizacijskoj mudrosti do glorifikacije reči i čarolije ispod sajamskih kupola; bilo je tu svega, samo ne dodira sa stvarnošću. I što je kriza bivala dublja, rastao je i oportunizam pisaca da bi eskalirao u godinama masakra u Ribnikaru i Duboni, a naročito nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Naposletku se stiglo do radosti iščekivanja 1. novembra u duhu sajamske čarolije. No ovo ne treba da čudi, jer većina pisaca nikada nije bila u dobrom odnosu sa pobunjenim društvom, pa nije to ni danas.
Ako se prisetimo Pariske komune, kao paradigmatične pobune društva protiv mašinerije, lako se može doći do stavova pisaca čija su dela danas nezaobilazna ne samo u kanonu francuske nego i svetske književnosti. Flober je bio zgrožen zahtevima Pariske komune, a naročito opštim pravom glasa kao i obaveznim i besplatnim obrazovanjem za sve. „Pa šta je ovo“, nervirao se pisac Gospođe Bovari, „kakva će onda postojati razlika između bogatog čoveka i radnika, pošto će obojica moći da čitaju iste novine“. Anatol Frans je proglašavao Komunu „besnim ludilom“, a Alfons Dode je ispoljavao najdublji prezir prema radnicima, koji su za njega bili „uvek pijani, lažljivi, kradljivci koji tuku svoje žene“. Ni Viktor Igo nije imao razumevanja za pobunu u Parizu u prvom trenutku. Optuživao je pobunjenike za izazvane nerede, vitlanja čivilukom ispred Nacionalnog arhiva, tražeći da se kolovođe kazne. Tek nakon brutalne odmazde vlasti nad pobunjenim društvom i Krvave nedelje, Igo je počeo da uviđa da je glavni uzrok pobune bilo zapravo siromaštvo, beda koju pismeni predstavnici buržoazije nisu mogli ni da naslute. U sličnom raspoloženju bio je i sam Zola, koji će kasnije objaviti Žerminal, svakako pod trajnim uticajem Komune. Da su se pisci pitali, nikada se ne bi došlo ni do prava na obrazovanje, na lečenje, niti do glasačkog prava ili ravnopravnosti žena.
Isto tako, trenutnu dilemu oko Sajma knjiga u Beogradu neće razrešiti ni pisci niti izdavači, ponajmanje raštimovani Odbor. Učiniće to pobunjeno društvo koje ima vrlo jasnu predstavu o tome kako treba da izgleda 1. novembar 2025. Daleko od ode radosti SNS-a. Reakcija pobunjenog društva uticaće i na kompletnu ekonomiju Sajma, kao i na tržište knjiga, a naročito na status određenih izdavača i pisaca u bliskoj budućnosti, nakon pada režima. U to nas uverava istrajnost Pokreta otpora u Srbiji, koji je nadrastao Studentski protest i sada se kotrlja ka jednom cilju. Broj uhapšenih građanki i građana uveliko je premašio 1000 ljudi. Nema statistike koja bi nam iznela broj povređenih, polomljenih, poniženih, onih koji su dobili otkaze, kojima je onemogućeno lečenje, kojima je oduzeto pravo da govore u javnosti, koji su ostali bez sredstava za život. Pobunjeno društvo se već godinu dana organizuje oko zahteva za odgovornošću zbog ubistva 16 ljudi u Novom Sadu (i jedne strašno povređene građanke). Takođe, naredni talas organizovanja nastao je nakon davanja zelenog svetla na Slaviji 28. juna. Najnoviji talas nastupio je u duhu solidarnosti sa onima koji su bespravno lišeni slobode. Širi talas uspostavio je vezu sa pobunjenim delovima društva u svetu zbog sprovođenja genocida u Gazi, u čijoj ekonomiji participira i Vlada Republike Srbije. Stoga treba sačuvati fokus u ovoj borbi. Jedino pitanje koje se pred nama postavlja je: Kada ćemo srušiti režim i demontirati koruptivni sistem?
Peščanik.net, 11.10.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- 11. jul - 11/07/2026
- Crna kutija - 01/07/2026
- Spasimo Slobodište - 20/06/2026
