Samo guslari rade marljivo

Pitao me prijatelj šta li sam to pročitao u novinama, pa ih samo sklopio i zaćutao (a zaćutao sam jer sam znao da se njemu vest neće dopasti). Vest je bila, da je predsednik bosanskih Srba prvi put jasno priznao i osudio zločin nad Muslimanima u Srebrenici.

– Zar nisi našao ništa pametnije da mi kažeš? – A šta bi ti hteo, Srbi odavno nisu učinili ništa pametnije u vezi sa svim ovim strahotama. – I to je tebi pametno, da se ulagujemo strancima i priznajemo im sve što smo počinili i što nismo, i da im punimo onaj zatvor u Hagu koji je stvoren samo zato da od Srba pravi zločince. Tako rade samo budale i odrodi. – Čekaj, ovo je srpska komisija ustanovila, nikakav tamo Hag, pobili su tolike hiljade nedužnih ljudi, pa i da je među njima i bilo krivaca, pobili su ih bez suda. Po svim definicijama, to je zločin. Ovo je redak pokušaj čišćenja, a valjda je u nacionalnom interesu da budemo što čistiji. Zar mogu mirno da idem ulicama ako u svakom trenutku na njima mogu da sretnem nekog zločinca, ubicu i pljačkaša, ili njihovog naredbodavca? – Nemoj da brkaš stvari, zna se ko je na ovim prostorima zločinac, a ko žrtva. Vekovima su nas ubijali, nekažnjeno. Pa su mislili da i pod zaštitom takozvane demilitarizovane zone mogu to da nastave. Iz te iste Srebrenice su napadali srpska sela i ubili preko 700 ljudi. I najzad je Srbima pao mrak na oči. Pobili, pa šta, i trebalo ih je pobiti. Ja to, doduše, ne bih učinio, ali razumem. U ratovima je uvek neko stradavao, pa i nevini ljudi, i zašto sada prvi put u istoriji nekome zbog ratovanja da sude? I to baš nama? Što ne njima. Mi smo žrtve, a žrtva ne može da bude zločinac. To je istorijska istina o nama i njima. Priznaj, zašto nećeš da priznaš, da je kao beli dan jasno ko je u ovom delu sveta zločinac, a ko nevina žrtva. Vekovima, čuješ li ti mene. Zašto bežiš od istine o Srbima? – Šta te se tiču drugi. Njihova je briga kako će se oni očistiti od svoje krivice. Ako njima iz Haga neće da pomognu, to je nepravda prema njima, ne prema nama. Istina je da su Srbi u Srebrenici, van borbi, pobili na hiljade ljudi. Svaki je zločin konkretan, ima konkretnog počinioca. I oni nad Srbima, i oni koje su Srbi počinili. I svako neka odgovara za svoje. Uostalom, ako se dobro sećam, Muslimani su pre nekoliko meseci predali Hagu ratnog komandanta Srebrenice. – A zašto su to učinili? To je njihov problem. Da sam ja na njihovom mestu, ja im ga nikad ne bih predao. Taj sud se samo izruguje svima nama. To nije nikakva pravda. To je čista politika. – Kome se to sud ruga, kad si malopre tvrdio da je stvoren samo Srbe da kinji? – Ti imaš psihološki problem sa Srbima, tebi su samo Srbi za sve krivi. Idi pa se leči. – A tvoj problem je što pristaješ na guslarsku ideologiju, u kojoj istorijske istine ima tačno onoliko koliko guslar misli da je zgodno za njegovu priču. Istina je uvek mnogo kompleksnija nego što se to guslarevim slušaocima priviđa. – Nemoj da mi filozofiraš. Stvar je prosta da prostija biti ne može. Zapad se na nas okomio i primenjuje dvostruke aršine. Svi mogu slobodno da odlučuju u kojoj i kakvoj državi će da žive, samo ne Srbi. Oni hoće da nas pokore, a možda i unište, i to samo zato što se krstimo sa tri prsta. Ovo je, bre, bila borba za slobodu. I zato su nas bombardovali. A sada nas bombarduju Hagom. – Zar ti slobodom smatraš samo to da onaj ko te pljačka i kinji mora da bude tvoje gore list. Više voliš svog zločinca, nego da ti stranac pošteno pomogne (ne tvrdim da je sa tim pomaganjem uvek sve u redu, ali uglavnom jeste), ne bi li se već jednom i ovde zaveli neki normalni zakoni, a ne balkanska legalnost i legitimnost. Molim te, ispada da je legitimna svaka grozota koju “tvoji” čine u tvoje ime, a kad stranci, na primer ovi u Hagu, makar i nespretno, pokušavaju da te oslobode zločinaca, e to je onda najveća nepravda u istoriji čovečanstva. Nije valjda, da su za tebe haški Srbi – heroji? – Opet pokušavaš da mi izvrdaš. Zabašuruješ istinu o Jasenovcu, o Jadovnu, o jamama po Hercegovini. Zna se ko je prvi počeo. E, taj je i kriv. Nikako nećeš da mi priznaš, da su nas oni oduvek klali. Srbi su sada sprečili da se to ponovi. A sad smo mi u Hagu jedini krivci. – Nastranu to što nismo tamo jedini. Užasava me to što misliš da je onaj “ko je drugi počeo” – unapred oslobođen krivice. A smatraš se hrišćaninom. Naravno da je važno i to ko je prvi počeo, ali je pred Bogom mnogo važnije ko je prvi prestao. Taj je veliki i pred Bogom, a valjda i pred ljudima. A onaj ko je sa zločinom nastavio, taj je zločinac. Gotova priča. – Slušaj ti, ko nema nacionalnu svest, a to pre svega znači solidarnost sa svojim narodom, njega će istorija pregaziti, zgnječiti kao puža golaća. (Rekao je: limace – moj sagovornik je dugo živeo u Francuskoj.) – Slušaj ti mene: ko se solidariše sa zločinom i zločincima, toga je istorija već pregazila, on je za nju mrtav.

Rezultat razgovora je porazan. Niko se ni za milimetar nije pomerio. I ma koliko često se ovakav razgovor ponovo vodio, to je samo zato da bi svaki još jednom istresao svoje stavove, a da bi onaj drugi ostao čvrsto pri svome.

Teško da će Haški sud uneti reda u naše glave. Moramo to sami. Ali se bez Haškog suda, odnosno međunarodnog pritiska, očigledno ne može. Ljudi jednostavno ne priznaju činjenice. Naše pravosuđe bi bez Haga bilo u stanju da večito štrajkuje. Da se legalno i legitimno konstituiše do u beskraj, onako kako Koštunica zamišlja konstituisanje nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, ili prosleđivanje optužnica sudu. Kad treba da se očiste, nacionalisti su nepopravljivo spori. A guslari rade marljivo.

 
Hag među nama

Danas, 13.08.2004.

Peščanik.net, 12.08.2004.