Bošnjačke političke partije u Sandžaku, pre svega Sandžačka demokratska partija (SDP), suočavaju se, izvesno je, sa najkompleksnijom političkom situacijom u poslednjoj deceniji. Od početka studentskih protesta njihova strategija bila je da zadrže distancu i izbegnu otvoreni sukob sa Beogradom. Takav pristup bio je promišljen jer su želeli da očuvaju kredibilitet među sopstvenim biračima, ali i da izbegnu konfrontaciju sa centralnom vlašću, od čije podrške zavisi veliki deo infrastrukturnog razvoja regiona. Međutim, produžena politička kriza, rastuće nezadovoljstvo građana i definitivno narušeni odnosi sa aktuelnim režimom veliki su test i izazov.
Dugo je postojala, ali i dalje se održava, politička simbioza između lokalnih lidera i vlasti u Beogradu. Aleksandar Vučić je u prethodna dva izborna ciklusa imao značajnu podršku bošnjačkih birača, što je omogućeno upravo kroz partnerske odnose sa strankama iz Sandžaka. Ta saradnja je zasnovana na političkim dogovorima, ekonomskim obećanjima i kontroli lokalnih institucija. Međutim, ravnoteža se počela narušavati u trenutku kada su studentski protesti u Novom Pazaru privukli nacionalnu pažnju, posebno nakon incidenta na Državnom univerzitetu i kasnijih tabloidnih napada na studente i lokalne političke aktere. U Beogradu je poruka bila jasna: lojalnost više nije podrazumevana, već se mora dokazivati i to je očito na terenu, jer ne može Novi Pazar da odskače od drugih gradova.
Odnosi su dodatno pogoršani nakon što je predsednik javno kritikovao vlast u Novom Pazaru, jednom od svojih najpouzdanijih manjinskih saveznika. Situacija je eskalirala do tačke bez presedana: po prvi put Beograd svesno zadržava isplate nenamenskih transfera i poreza na zarade, čime je direktno pogođeno oko 2.000 zaposlenih u gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima. Reč je o mekom obliku finansijske blokade koja praktično parališe funkcionisanje lokalne samouprave. Uoči početka školske godine, deo radnika ostaje bez plata do daljnjeg, što Novi Pazar do sada nikada nije doživeo. Lokalna vlast ovaj potez Beograda doživljava kao političku kaznu za „nedovoljnu lojalnost“ i pasivan stav lokalnih lidera tokom studentskih protesta, dok se među građanima sve češće govori o ciljanom pritisku i kažnjavanju grada. Ovakav potez ne samo da pogoršava odnose između centralne i lokalne vlasti, već produbljuje osećaj nepoverenja i nesigurnosti u zajednici, ostavljajući direktne posledice na standard građana i funkcionisanje javnih službi.
Novi Pazar danas trpi udarce koji imaju obrise kazne i sankcija. Iako vlasti u Beogradu formalno ne daju zvanična objašnjenja, efekti na terenu su očigledni. Kašnjenje nenamenskih transfera i poreza na zarade može se tumačiti kao kratkotrajan zastoj u sistemu, ali za mnoge u Novom Pazaru ovo je jasna politička poruka aktuelnog režima. Ona podjednako pogađa Bošnjake i Srbe, muslimane i pravoslavce, članove različitih partija, ateiste, samohrane majke i porodice sa više dece. Ova situacija jasno pokazuje da Beograd poručuje lokalnoj vlasti da se mora prilagoditi aktuelnoj političkoj krizi u Srbiji i „savijati kičmu“ kada je to potrebno, a sada je izgleda najpotrebnije. Međutim, Novi Pazar nije Kraljevo, Užice, Novi Sad, Beograd, Subotica, Vranje ili Niš. Politički život u ovom gradu funkcioniše potpuno drugačije: specifičniji je, prizemniji i vođen racionalnim kalkulacijama, a ne emocijama. Upravo zbog tih specifičnosti, pritisci iz Beograda izazivaju snažniji otpor i dublje posledice nego u drugim gradovima.
Novi Pazar kao grad nije zaslužio ovakav odnos aktuelnog režima, niti javne političke sankcije koje stižu direktno od predsednika Aleksandra Vučića, čoveka koji je u ovom gradu proglašen počasnim građaninom. Još manje je zaslužio finansijske udare, jer Novi Pazar, za razliku od mnogih drugih gradova u Srbiji, nema razvijenu industriju, velike fabrike niti stabilna radna mesta, a njegov je budžet ograničen i zavisi od redovnih transfera iz Beograda. Odluka da se zadrže nenamenski transferi i porezi na zarade ima teške posledice po građane i dodatno podgreva političku napetost. Poruka centralne vlasti je jasna – finansijska kontrola je mehanizam političkog pritiska i koristi se selektivno. Kada Beograd odluči, sredstva se obezbeđuju i projekti se ubrzavaju, a kada želi da pošalje upozorenje, sredstva se zadržavaju. Ovo je jedan od tih trenutaka.
Ovo nije političko pitanje, već pitanje dostojanstva i elementarne egzistencije. Kada odluke donete u Beogradu ostave ljude bez plata, to nije „tehnička greška“, već signal koji zadire u socijalnu sigurnost, poverenje i osećaj ravnopravnosti. U takvim okolnostima poverenje postaje ključno: Bošnjaci u Novom Pazaru možda uzdržano posmatraju krizu koja trese državu, ali istovremeno temeljno preispituju svaku odluku i proces koji će se, pre ili kasnije, preslikati na prve naredne parlamentarne izbore.
I tu dolazimo do suštine. Unutar vladajuće stranke u Novom Pazaru sve glasnije se čuju zahtevi da SDP preispita svoje odluke, ojača unutrašnju infrastrukturu i ozbiljno razmotri mogućnost samostalnog izlaska na parlamentarne izbore kada do njih dođe. Taj pritisak dolazi od šireg članstva, koje oseća da je trenutna pozicija stranke previše pasivna, da je politička kriza neizdrživa i da je potrebno nešto uraditi. O ovome se sve otvorenije govori u kafečajnicama, na ulici i porodičnim okupljanjima: svaka prilika gde se ljudi susreću postaje prostor za razgovor o politici. Aktuelna kriza, odnos prema Beogradu i predstojeći izbori tri su ključne teme koje preokupiraju građane, bez obzira na stranačku pripadnost. Atmosfera je sve napetija, a očekivanja birača sve jasnija: žele konkretnije odgovore i aktivniji politički pristup.
Ukoliko je iko u nekom kabinetu ili među savetnicima računao da će Novi Pazar poslužiti kao poligon za nasilje, raspirivanje međuetničkih tenzija, zabranu javnih prostora ili obračun sa studentima, mladim ljudima koji su, uzgred, građani ovog grada – napravio je kardinalnu grešku. Novi Pazar je mali grad u kome se svi poznaju i gde je odgovornost lična; on nije, i neće biti, prostor za političke eksperimente. Možda je nekada tako tretiran, ali više nije. Zato će upravo prvi naredni izbori pokazati kako će se Bošnjaci i Novi Pazar pozicionirati u novoj političkoj realnosti.
Ta odluka neće biti samo izbor stranke, pokreta ili lidera, već direktan odgovor aktuelnom režimu na poruke koje stižu iz Beograda. A poruka je bilo mnogo i bile su jasne: od tabloidnog targetiranja mladih i medijskog linča studenata, preko izmišljanja „terorista“, „vehabija“ i „mudžahedina“, pa sve do obračuna sa lokalnim političkim akterima. Godinama se Novi Pazar suočava sa etiketiranjem i demonizacijom, poslednjih meseci baš intenzivno i to kroz fabrikovanje narativa, pakovanje afera i plasiranje različitih islamofobičnih konstrukcija koje stvaraju atmosferu nepoverenja i sumnje. Ove poruke nisu slučajne; one oblikuju politički prostor i jasno stavljaju do znanja ko se smatra pouzdanim partnerom, a ko problemom. Sve ove probleme rešiće izbori.
Situacija je složena, pritisci su veliki, a odluke koje će građani doneti neće biti ni jednostavne, ni bez posledica. Novi Pazar ulazi u period u kojem će se jasno videti gde stoji, kome veruje i šta očekuje od vlasti.
Peščanik.net, 01.09.2025.
NADSTREŠNICA
