Foto: Picture Alliance/DPA
Foto: Picture Alliance/DPA

U subotu, 13. septembra, u Štutgartu se održavaju demonstracije organizacija za ljudska prava zbog novog nacrta zakona koji je predložila nemačka vlada, a kojim se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina proglašavaju za takozvane sigurne zemlje. To bi značilo da zahtevi građana tih zemalja za azil u Nemačkoj mogu da budu odbijeni po ubrzanom postupku kao „očigledno neosnovani“. Time bi bili pogođeni pre svega Romi, koje vlada u Berlinu smatra ekonomskim izbeglicama, ljudima koji pod vidom progona samo traže spas od loših uslova života. To pojednostavljenje vladajući političari stalno pokušavaju da nametnu javnosti kao argument u prilog novog zakona.

Borci za ljudska prava – protiv novog zakona

Organizacije za ljudska prava i zaštitu izbeglica smatraju taj zakon krajnje nekorektnim. Organizacija „Pro azil“ objavila je informacije o situaciji Roma u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji koje su iznete u izveštajima Komisije za ljudska prava Saveta Evrope, Ministarstva spoljnih poslova SAD, OEBS, Evropske komisije, Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, više nevladinih organizacija i veliki broj medija.

Ti izveštaji direktno protivreče obrazloženjima nemačke vlade o razlozima za proglašenje pomenutih zemalja za sigurne. Nemačka vlada o Romima stalno govori kao o „ekonomskim izbeglicama“. No, postoji problem sa tvrdnjama da siromaštvo koje ugrožava egzistenciju ne može da se prihvati kao razlog izbeglištva. Jer, prema članu devet smernica EU o dodeli statusa izbeglica, diskriminacija i izopštavanje u svom međudejstvu mogu da se tretiraju kao i progon.

„Posebna vrsta progona“

Ako Romi nemaju pristup čistoj vodi za piće, obrazovanju i medicinskoj nezi, ako se njihova naselja prisilno prazne, ako su oni osuđeni na težak život van normalnih sistema državnog staranja, svi ti faktori zajedno uzeti imaju sveobuhvatno i kumulativno dejstvo koje i te kako može da se tretira kao progon. Sa tom ocenom se slaže i organizacija Amnesti internešnal koju je nemačka vlada krajem februara ove godine zamolila da se izjasni o nacrtu novih zakonskih amandmana o potražiocima azila iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Amnesti u svom odgovoru iznosi niz podataka o katastrofalnom položaju Roma u tim zemljama koji naziva „posebnom vrstom progona“. To što nemačka vlada pokušava da kao kriterijum za razmatranje zahteva za azil sve redukuje samo na „politički progon“, za tu organizaciju je neprihvatljivo.

Na kraju svoje izjave Amnesti internešnal zatražila je od vlasti u Berlinu da ne proglase pomenute tri zemlje za sigurne, naglasivši da i načelno odbacuje koncept „sigurnih država“. Ona traži da se svaki zahtev za azil prouči pojedinačno, u postupku koji mora biti fer i efikasan, i prenosi da je to zahtev međunarodnog prava. To što „pretpostavka o sigurnosti“ vodi u odbijanje zahteva za azil kao „očigledno neosnovanog“, vodi u različit tretman izbeglica koji je prema članu 3 Ženevske konvencije o izbeglicama – zabranjen.

Sud – na strani potražilaca azila

Posebnu težinu u svemu ima i stav nemačkog pravosuđa. Početkom godine, dvoje Roma kojima je pretilo prinudno vraćanje iz Nemačke u Srbiju, podnelo je zbog toga sudu u Štutgartu tužbu protiv nemačke države. U presudi saopštenoj u aprilu, sud im je dao za pravo, uz detaljnu analizu diskriminacije Roma u Srbiji i konstataciju da je čak i u srpski Krivični zakonik ugrađeno teško kršenje ljudskih prava pripadnika tog naroda. Sud smatra da tretman Roma u Srbiji ima svu težinu progona. (Više od toj sudskoj odluci.)

Nacrt novih amandmana je već prihvaćen u nemačkom parlamentu – Bundestagu. Ali, da bi mogao da stupi na snagu, mora da ga odobri i veće nemačkih saveznih država – Bundesrat. Ključnu ulogu u svemu ima stranka Zelenih koja kategorički odbacuje novi zakon. Dok je u saveznom parlamentu ona u opoziciji, tako da tamo nije mogla da spreči glasanje u prilog tog zakona, u Bundesratu ima veliki uticaj, jer učestvuje u vlasti u većini od 16 parlamenata nemačkih federalnih jedinica. Trenutno političari vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokrata pokušavaju da ubede Zelene da izmene svoj tvrd stav – u političkoj trgovini mogućim ustupcima. U Bundesratu se glasa 19. septembra.

Saša Bojić, Deutsche Welle, 13.09.2014.

Peščanik.net, 14.09.2014.

IZBEGLICE, MIGRANTI