Što se može postići silom, može se postići trgovinom. To je jedno od temeljnih liberalnih uverenja. Prednost trgovine nad silom je u tome što dobitak jednih nije i gubitak drugih. Određena preraspodela je obično potrebna kako bi se obezbedila jednakost mogućnosti, čemu pogoduje sistem političke trgovine, koji nazivamo demokratijom. To bi, konačno, trebalo da podstiče ljude da razvijaju trgovačke, a ne ratničke sposobnosti, što čini osnovu onoga što se naziva građanskom društvenošću.

Zašto se svejedno poseže za silom? Tri su najčešća razloga. Prvo, potrebno je da se liberalni, tržišni i demokratski sistem stabilizuje. To može da zavisi od nivoa razvijenosti i postojanog napretka. Tako da je oslanjanje na tržište i demokratiju veće u razvijenijim društvima, dok razvijenost opet zavisi od privrednih i političkih sloboda. Stabilizovanje te međuzavisnosti zahteva vreme, a to znači i sposobnost da se ne posegne za silom kao kratkoročnim rešenjem.

Drugi je problem nedovoljna globalizovanost privrednih i političkih odnosa. Budući da države preraspodeljuju, nacionalizam je privlačan čak i u liberalnim i demokratskim zemljama. Usled toga, ograničavaju se trgovina, kretanje ljudi i finansijskih sredstava. Jedan ili drugi oblik nacionalizacije privrede i društva je način da se prinudno, a neretko i golom silom, preraspodele sredstva i dobra.

Treći je problem ideološki. Upotreba sile se još uvek često opravdava utopijskim vrednostima: komunizam umesto privatne sopstvenosti, autoritarizam umesto demokratije, samobornost umesto građanizma. Ciljevima koji se ne mogu postići nikakvim sredstvima, posebno ne trgovačkim, mora se težiti svim silama, na tuđ račun.

 
Blic, 08.09.2010.

Peščanik.net, 08.09.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija