Procene o udelu takozvane sive privrede kreću se od 20 do 50 odsto ukupne proizvodnje. Verovatno je bliža istini niža brojka. Nije, uz to, izvesno kako kriza, dakle pad tražnje, utiče na sivu privredu: sasvim je moguće da i ona trpi pad proizvodnje i da se i na sivoj berzi gubi posao. Svejedno, sive je privrede svakako više nego što je, po jednom ili drugom osnovu, opravdano ili usklađeno sa onim što bi se moglo očekivati. Kako bi sive aktivnosti mogle da se smanje?

Obično se preporučuje neka kombinacija povećanog policijskog ili finansijskog nadzora i smanjenja poreskog tereta. Često se, međutim, ne uzima u obzir da uspešnost i jedne i druge mere zavisi od kvaliteta i efikasnosti vlasti i svih drugih ustanova. Recimo, povećani nadzor, u korumpiranoj zemlji, obično vodi povećanju mita, a ne smanjenju sive berze. Često se greši jer se misli da preduzetnici na sivom tržištu opstaju zato što ne plaćaju poreze. Zapravo, njihovi su porezi manji, jer se sastoje u podmićivanju, pa povećani nadzor korumpirane vlasti ne vodi većem prilivu poreskih prihoda, već višoj ceni podmićivanja.

Sličan je efekat smanjenja poreza. Ukoliko se iz namere da se smanje porezi može zaključiti da će se dodatno pogoršati kvalitet ili dostupnost javnih usluga, to će samo povećati potrebu za povećanim izdacima na privatne usluge, što će povećati udeo sive berze. Recimo, ako se, kao što je slučaj u Srbiji, smanjuje javna bezbednost, povećaće se izdaci na privatna obezbeđenja. Trebalo bi, dakle, zaključiti da je veoma važno šta vlasti čine sa prikupljenim porezima? Ako se izdvaja za obrazovanje, zdravstvo, penzije ili bezbednost, ali je potrebno ta dobra steći privatnim sredstvima, plaćanje poreza gubi smisao, a podmićivanje ga dobija.

Najvažnije je, dakle, poboljšati kvalitet vlasti ako se želi manja siva berza.

 
Blic, 30.09.2009.

Peščanik.net, 30.09.2009.