Procene o udelu takozvane sive privrede kreću se od 20 do 50 odsto ukupne proizvodnje. Verovatno je bliža istini niža brojka. Nije, uz to, izvesno kako kriza, dakle pad tražnje, utiče na sivu privredu: sasvim je moguće da i ona trpi pad proizvodnje i da se i na sivoj berzi gubi posao. Svejedno, sive je privrede svakako više nego što je, po jednom ili drugom osnovu, opravdano ili usklađeno sa onim što bi se moglo očekivati. Kako bi sive aktivnosti mogle da se smanje?

Obično se preporučuje neka kombinacija povećanog policijskog ili finansijskog nadzora i smanjenja poreskog tereta. Često se, međutim, ne uzima u obzir da uspešnost i jedne i druge mere zavisi od kvaliteta i efikasnosti vlasti i svih drugih ustanova. Recimo, povećani nadzor, u korumpiranoj zemlji, obično vodi povećanju mita, a ne smanjenju sive berze. Često se greši jer se misli da preduzetnici na sivom tržištu opstaju zato što ne plaćaju poreze. Zapravo, njihovi su porezi manji, jer se sastoje u podmićivanju, pa povećani nadzor korumpirane vlasti ne vodi većem prilivu poreskih prihoda, već višoj ceni podmićivanja.

Sličan je efekat smanjenja poreza. Ukoliko se iz namere da se smanje porezi može zaključiti da će se dodatno pogoršati kvalitet ili dostupnost javnih usluga, to će samo povećati potrebu za povećanim izdacima na privatne usluge, što će povećati udeo sive berze. Recimo, ako se, kao što je slučaj u Srbiji, smanjuje javna bezbednost, povećaće se izdaci na privatna obezbeđenja. Trebalo bi, dakle, zaključiti da je veoma važno šta vlasti čine sa prikupljenim porezima? Ako se izdvaja za obrazovanje, zdravstvo, penzije ili bezbednost, ali je potrebno ta dobra steći privatnim sredstvima, plaćanje poreza gubi smisao, a podmićivanje ga dobija.

Najvažnije je, dakle, poboljšati kvalitet vlasti ako se želi manja siva berza.

 
Blic, 30.09.2009.

Peščanik.net, 30.09.2009.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija