Džordž, stari dobri Džordž, već malkice senilana bulka, sedi zavaljen u glomaznoj i prilično izlizanoj kožnoj fotelji pepeljasto braon boje. Fotelja je u uglu sobe. Neko je rekao, a to je pomenuto pre dva-tri dana, da ona neće nikom smetati ako ostane tu gde jeste – podalje od vrata i kamina. Sedokosi Džordž, čovek sa nadimkom Zalizani Džordž, odaje utisak bezvoljnog starca koji je do maločas jecao. Napolju je prijatno letnje veče. Miriše hmelj; iz obližnjeg parka dopiru i potom na prečac zamiru veseli dečiji glasovi. Sobu – zapravo starinsku sobetinu kojom tik uz tavanicu bezglasno vitlaju nevidljive aveti – lagano osvaja tišina i setni sumrak. Džordž sedi u polutami i više ne razaznaje detalje na fotografijama pokojne Keit. Stakla na uramljenim fotografijama ipak uspevaju da pošalju poslednje odsjaje veličanstvenog sunca na zalasku.

* * *

Džordž gleda u crno-beli televizijski ekran. Na ekranu se prikazuju snimci ubistva Martina Lutera Kinga. Sve što se prikazuje snimljeno je 1968 godine u Memfisu. Memfis je grad u državi Tenesi. Martin je sa svojim prijateljima. Oni stoje na uskoj terasi nekog jeftinog motela. Terasa ima jednostavnu metalnu ogradu. Onda, gle, neka nevidljiva sila gura Martina unazad i on pada na grudi jednom od svojih drugara; on ga instinktivno pridržava i zatim pažljivo spušta na pod terase. Martin je ranjen i verovatno umire. Tamna mrlja krvi se širi terasom. Samo bi vrag znao odakle se to tane zalaufalo? Kasnije će se razglasiti da je izvesni Džejms Erl Rej pucao odozgo, tako, sa desne strane, sa ravnog krova, ali bi to mogla biti varka. Drugi tvrde da je Džems pucao sa prozora one ružne i naskroz zapuštene zgrade koja je sazidana naspram terasa u motelskom dvorištu. Treći veruju da je Džejms, u to vreme zatvorski begunac za kojim je – uzgred budi rečeno – raspisana policijska poternica teška 50 dolara, ucenjeni izvršilac ubistva. Džejms je zbog oružane pljačke banke osudjen na 20 godina robije i zato onih 50 šuškavih zelembaća zvuče vrlo impresivno. Oni su ubedjeni da je je ubistvo Doktora Martina Lutera Kinga ishod zbira zavera pažljivo smišljenih u kurvinskim kuhinjama tajnih političkih kružoka. Istina je da je Martin mrtav a priče o zaverama možda i nisu tek bapska nagvaždanja. Scenario je jednostavan; Džejms beži iz zatvora kao da izlazi iz samousluge. Dobri momcu ga hvataju i obećavaju mu kule i gradove ako ubije Martina Lutera Kinga. Oni će njemu pružiti skupu i komplikovanu logistiku a on njima oko i okidač. Gledajući iz Džejmsovog egzistencijalnog škripca, a tu bi se mnogi složili, biva svrsishodnije da on ucmeka gospodina Kinga nego da dobri momci ubiju njega.

* * *

Iz malešne kristalne čašice Džordž starački srče skerletnu višnjevaču ali mu se čini da je ove godine višnjevača ispala nekako preslatka a možda i malčice slabija od prošlogodišnje. Džon mu je pre mnogo godina lično doneo flašu dudovog vina ali on nije imao srca da je otvori. To je bilo odmah posle Memfisa. Da: Džon je zakovrnuo 1972. godine u Vašingtonu.

Martin umire pogodjen u kičmu. Šta je sa Džejmsom? Džejms napušta mesto sa koga je pucao i kreće na dug put koji će ga odvestio preko Kanade i Atlanskog okeana ravno do Britanskih ostrva. Na Džejmsovoj pušci – Remington 760 GameMaster – su otisci njegovih prstiju. Na malom radio aparatu koji je policija našla pored puške izgravirani su podaci njegovog zatvorskog identiteta. Ovde nipošto ne treba zaboraviti dvogled koji je takodje nadjen u Rejovoj zasedi, a šta tek reći o kanadskom pasošu, o novcu za putovanje u Englesku ili o Raulovom belom Ford Mustangu. Tako jedan zatvorski begunac, Džejms Erl Rej, razbojnik i beznačajno ulično smeće, preko noći postaje nepogrešiv snajperist i čovek sa lažnim pasošima u džepu.

 
08. mart 2011, Beograd

Peščanik.net, 13.03.2011.

Leave a Reply