Prvi čovek koji je sleteo na Mesec
Raša Todosijević (2.9.1945 – 3.12.2024): Prvi čovek koji je sleteo na Mesec bio je Putin, u američkom skafanderu da ga niko ne prepozna. Plakao je dok je na Mesecu postavljao američku zastavu.
Raša Todosijević (2.9.1945 – 3.12.2024): Prvi čovek koji je sleteo na Mesec bio je Putin, u američkom skafanderu da ga niko ne prepozna. Plakao je dok je na Mesecu postavljao američku zastavu.
Imagine me in a stuffy little room, like some kitchenette-hut. The kitchen is chock-full of old ugly furniture, with the smell of fried eggs, onions, and that invariably rancid cooking oil lingering in the air…
… baš kao da sam negde, bog zna gde, tamo negde u bestragiji, u kakvoj crnoj vukojebini, u Srbiji, recimo u Beogradu, recimo u gornjem delu Cvijićeve ulice, kod podvožnjaka ili kod nadvožnjaka – kako vam drago…
Čim neko sebi uvrti u glavu da je pesnik, pisac, mislilac, filosof, politički vidovnjak, narodni tribun, spasitelj, ja bih ga bez trunke sažaljenja oterao da pere javne nužnike i neguje bolesne nosoroge.
Koliko se sećam u više navrata sam pominjao da smo Marinela i ja moju majku Anđelku iz milja ili šale radi zvali Endži. Ona za taj nadimak nije znala ali verujem da se zbog toga ne bi ljutila.
Ko bi se u svetu međuplanetarnih satelita i policijskih organizacija priklonio nesposobnjakoviću koji za 20 miliona godina klataranja vasionskim prostorom nije napravio jednog jedinog čestitog čoveka?
Raša Todosijević sa još 30 umetnika izlaže u Reichstagu povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Izložba „1914/1918 – Ne tada, ne sada, ne nikada“ se 2019. seli u UN u New Yorku.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Diković, izjavio je da je posle NATO bombardovanja 1999. potpisan sporazum koji jasno govori da „naša vojska nije poražena, jer su dejstva prekinuta sporazumom“.
Zamislite, Ivo Andrić dobija Nobelovu nagradu u Skandinaviji i počne da se uvija u jugoslovensku zastavu, da je ljubi, da se dernja, da slini i da skače. Rekli bi da je idiot.
Novac raste po parkovima, onako zimzeleno, tokom cele godine. Odeš u obližnji parkić, nabereš love koliko ti je volja, pa onda klaj klaj u kupovinu. “Malo je kasa u Evropi koje mogu da se podiče takvim stanjem”.
Sastali se srpski patrijarh Irinej Gavrilović i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Pade dogovor da se, štednje radi, klasična dubina svih budućih grobnih rupa u Srbiji skrati za deset santimetara.
Razgovor za magazin Breath, objavljen pod naslovom Weltschmerz is my business + novogodišnja čestitka Raši Todosijeviću od umetnika Srbije.
Predsednik Putin pred svima stade da hvali srpsko predjelo. Svi su oduševljeni tom bratskom i ekonomsko-političkom opaskom. Ima i suza. Predsednik najveće države na svetu je rekao da je srpsko meze sjajna stvar.
Marseljeza u kojoj se pominje reč “građanin” nikla je u zenici aktuelnosti, sred krvavog prevratništva, dok mi je ono “Bože Pravde” uvek ličilo na nekakav kilavi popadijin pesmuljak. U biti, tamo gde nema građanina već podanika rađa se lakrdija i sa njom sestrica zlo.
Opet Hvala Raši Todosijeviću Vizionaru, jer je sve predvideo 1991: Velika Umetnička Akademija “Dr Raša Todosijević” garantuje munjevito umetničko zaluđivanje… Gluplji od drugih: Postani imbecil za tri minuta.
Nama nije potreban ministar za kulturu. Nama je potreban munistar za bežanje iz Srbije.
7. novembra u Berlinu otvaranje izložbe Velika balkanska gozba.
Šta će našem čoveku škola, on se rađa pametan!… Eh, da je Srbija Tunguzija, gde bi nam bio kraj!
Evo mog zvaničnog odgovora na tekst S. Timotijevića.
Predsednik žirija je zadržao moje crteže kao iznuđeni mito za dodeljenu nagradu.
Velika arhiva radova beogradskog konceptualiste. Ostali smo dužni duge priče.
Džordž gleda u crno-beli televizijski ekran. Na ekranu se prikazuju snimci ubistva Martina Lutera Kinga.
Mnogo pozdrava od umornog i nervoznog Dragoljuba Raše Todosijevića.
I hardly could believe that exhibition FAQ Serbia might please plebeian taste of the greater part of old/new Serbian Diaspora in NYC.
Spavam i sanjam: kao, ja leškarim, odmaram se, čitam Lotreamonova pevanja, kada se u neko doba pojavi Rolan Bart.
Gospodin i gospođa Anderson se voze iznajmljenim drvenim čamcem po jednom pustom jezercetu… četiri-pet koraka dalje, gotovo neprozirna hrastova šuma.
Mr. and Mrs. Anderson are riding in a rented wooden boat on a small empty lake.
Radio emisija 30.11.2002, govore: Živojin Pavlović, Raša Todosijević, Petar Luković, Gordana Suša, Perica Vučinić, Božo Prelević, Milica Lučić-Čavić, Borka Pavićević, Ratko Božović, Čedomir Čupić, Sonja Biserko, Miljenko Dereta i Voja Brajović.