Anđelina Džoli je pre par dana najavila da će se založiti za ukidanje Republike Srpske. Nećemo ovde o Republici Srpskoj.

Jer, nije sporno da je legitimitet Republike Srpske sumnjiv. Taj politički entitet stvoren je u oružanom sukobu u kome očevi-osnivači Srpske nisu prezali od činjenja masovnih zločina. Ti su zločini bili planirani i sistematski izvršeni. Legitimitet Republike Srpske konačno podriva to što zločini nisu priznati i što zločincima nije suđeno na sudovima te političke zajednice. Ubeđivati se danas oko toga značilo bi da nemamo pametnijeg posla. Pa dobro, ako ga nemamo, hajde da se razonodimo.

Dakle, ko je Anđelina Džoli. Stručnjak za međunarodno pravo? Osoba od iskustva u političkim debatama oko priznavanja ili nepriznavanja političkih zajednica? Dugogodišnja visoka funkcionerka Ujedinjenih nacija, zadužena za postkonfliktne regione? Visoka zvaničnica američke službe za međunarodne poslove? Ništa od svega toga. Anđelina Džoli je – glumica. Preciznije – estradna zvezda. Drugim rečima, ona nema nikakve kompetencije da učestvuje u javnim razgovorima o postojanju ili ukidanju političkih entiteta.

Pa ipak, ona se obratila javnosti, i njeno obraćanje se, bar ovde, ozbiljno shvata. Šta se u stvari dogodilo? Da li je reč samo o obostranoj gluposti: o površnosti jedne glumice i neznanju novinara? Zapravo, ne: reč je upravo o delimično ispravnom funkcionisanju javne sfere. O bitnim političkim pitanjima mora se javno raspravljati. To je smisao postojanja javne sfere. U tom smislu, Anđelina Džoli je iznela svoj sud o jednom bitnom pitanju, i taj sud su mediji s razlogom preneli. Gde je greška? Drugi uslov za funkcionisanje javne sfere je to da učesnici budu kompetentni za pitanja o kojima se izjašnjavaju.

Usled komercijalizacije medija, dakle javne sfere, kompetentnost je iščezla a na njeno mesto je došla slava. Legitimni učesnici u javnim raspravama danas više nisu kompetentne osobe, nego su to slavne osobe. Slavne osobe podižu tiraže, ljude više zanima šta ima da kaže slavna osoba od toga šta ima da kaže kompetentna osoba. S druge strane, javna sfera i dalje mora da zadovolji suštinski razlog za svoje postojanje, a tu nije reč o sticanju novca nego upravo o zajedničkom razmatranju bitnih pitanja. Slučaj Anđeline Džoli tek je jedan u nizu primera za porazan učinak tržišne logike u javnoj sferi.

Siguran sam da jedan broj ljudi pažljivo sluša šta, na primer, Novak Đoković i njegov otac imaju da kažu o kosovskom pitanju. Mogli bismo čak zamisliti da ih neko pozove da štite srpske interese u nekim mogućim pregovorima za rešavanje tog pitanja. Ali, niko od nas ne može da zamisli osobu koja bi se javila Đokoviću da joj, na primer, reketom operiše slepo crevo. Zabavno je razmišljati o tome u kojoj tački javne sfere dolazi do ukidanja zdravog razuma.

Peščanik.net, 19.01.2012.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)