Presudom Okružnog suda u Beogradu (Kž.br. 2124/08 od 19. 08. 2008.) u sastavu: Savka Gogić, predsednik veća, i sudije Vesna Petrović i Aleksandar Čolić, potvrđena je presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu (X-K.843/07 od 11.03.2008. godine) kojom je sudija Miroslav Bošnjak oglasio krivim Zorana Petakova jer je izvršio krivično delo uvrede privatnog tužioca vladike Irineja Bulovića, “na taj način što je učestvujući u emisiji izneo: ‘Imate četiri jahača apokalipse: Anfilohija,[1] Atanasija, Artemija i Irineja”, a prethodno iznoseći svoj stav o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, za koju je kazao da propagira ideologiju u kojoj se prepoznaju desni ekstremisti, a takođe obrazlažući svoje mišljenje dodao da pomenuta četvorica u poslednjih 15 godina imaju više uticaja na stvaranje desnih ekstremnih grupacija nego državna bezbednost.[2]
HRONOLOGIJA
Privatna krivična tužba episkopa Irineja
Privatnom krivičnom tužbom od 16.02. 2005. vladika Irinej Bulović je tražio da se Petakov oglasi krivim za krivično delo uvrede jer je u emisiji BK televizije uvredio “njegovo preosveštenstvo Srpske pravoslavne crkve – Episkopa bačkog Irineja – Mirka Bulovića, jer je izneo svoj stav o Srpskoj pravoslavnoj crkvi… i u kontekstu obrazlaganja svog mišljenja….” Privatni tužilac je tražio i da se izvedu dokazi: saslušanje okrivljenog Petakova, saslušanje tužioca Episkopa bačkog Irineja, da se izvrši uvid u transkipt dela emisije koji je priložio uz tužbu i da se presluša cela emisija koju će sudu dostaviti privatni tužilac.
Povod za podizanje privatne krivične tužbe
Inače, emisija Klopka na BK televiziji održana je na temu fašizam, a povodom upada pripadnika nacističke organizacije Nacionalni stroj na Filozofski fakultet u Novom Sadu, kada su učesnici tribine verbalno i fizički zlostavljani. U emisiji je Zoran Petakov između ostalog izričito rekao:
“Mene daleko više interesuje uloga delova Srpske pravoslavne crkve u finansiranju I podstrekivanju desno ekstremističkih i profašističkih grupacija i njihovom, kako bih rekao, zbrinjavanju…”
Na pitanje jednog od učesnika debate da da primer, Petakov je odgovorio: “Primer (je) iz Novog Sada, gde je taj pomenuti Nacionalni stroj, pod drugim imenom, dobio prostorije od Srpske pravoslavne crkve… Pod imenom omladinsko društvo Soko…Znači, mene daleko više interesuje ideologija u kojoj se prepoznaju ti desni ekstremisti, a koju propagira Srpaska pravoslavna crkva, odnosno propagirali su ti njeni veliki episkopi u koje se sad ne sme dirati, ne sme se kritički govoriti o njima jer je to odmah svetogrđe. Mislim naravno na vladiku Nikolaja koji jeste proveo neko vreme u Dahau, ali kao gost.”
Na bukvalno insistiranje voditeljke: „Dajte nam neke aktuelne.” Petakov je rekao: “…pa eto imate četiri jahača apokalipse: Amfilohije, Atanasije, Artemije i Irinej…” i obrazložio ”…Zato što njih četvorica u poslednjih petnaest godina imaju više uticaja na stvaranje tih grupacija nego što ih ima državna bezbednost…”
Prvostepeni postupak i presuda
Sudija Bošnjak je odbio da se izvede kao dokaz saslušanje privatnog tužioca Mirka Bulovića – Episkopopa bačkog Irineja, da se saslušaju kao svedoci koji su bili prisutni prilikom upada Nacionalnog stroja na tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da se pribavi sudski spis u vezi ovog događaja, kao i da se pribavi izveštaj o registraciji Omladinskog društva Soko i njegovim članovima. Ukratko: sudija Bošnjak je odbio da izvede sve predložene dokaze, a odbijanje da se sasluša privatni tužilac episkop Irinej obrazložio je, da bi njegovo saslušanje vodilo odugovlačenju postupka, te da je suvišno i nepotrebno, posebno imajući u vidu da vladika Irinej nije bio prisutan kao učesnik u razgovoru u emisiji u kojoj su iznete inkriminacije (sic!) Sudija Bošnjak posebno odbija da sasluša episkopa Irineja na okolnosti da li se on stvarno oseća uvređenim izjavom Petakova naglašavajući da za krivično delo uvrede uopšte “nije bitan subjektivni osećaj uvređenosti”, već da osećaj uvređenosti ceni sud po „objektivnim kriterijumima… po shvatanju sredine u kojoj je delo učinjeno, koje ne može biti u suprotnosti sa opšte usvojenim društvenim stavovima.”
Činjenicu da li je Omladinsko društvo Soko dobilo prostorije od crkve ili ne, odnosno da li su članovi isti kao i članovi neonacističke organizacije Nacionalni stroj, smatra nebitnim jer: „privatni tužilac (episkop Irinej), svakako ne može biti odgovoran za postupke pojedinaca koji deluju u suprotnosti sa opštepoznatim etosom crkve, koji je ljubav prema svim ljudima bez razlike iz čega proizilaze nenasilje i tolerancija.”
Imajući u vidu sve ove okolnosti sudija Bošnjak je obrazložio presudu:
“Navedenom izjavom okrivljenog Zorana Petakova se po objektivnoj oceni izražava omalovažavanje privatnog tužioca i iznosi opšte negativan stav o njegovoj ličnosti.”
“Episkopski stepen (čin) je najviši u Pravoslavnoj crkvi, jer su episkopi neposredni naslednici Apostola. Episkop (od grčke reči Epi– nad i biskopeo– gleda, dakle onaj koji nadgleda) Vrhovni je starešina sveštenstva i verujućeg naroda, glavni učitelj vere i morala i njemu pripada prvenstvo u bogosluženju svetih tajni” (izvor „Veronauka u kući”…)
Nakon objašnjenja šta znači Apokalipsa na osnovu Novog zaveta i citiranja Svetog pisma otkrovenja Svetog Jovana Bogoslova, sudija Bošnjak dalje obrazlaže krivicu Petakova: “U odnosu na Episkopski čin koji ima privatni tužilac i koji se ne može odvojiti od njegove ličnosti navedena inkriminacija okrivljenog Zorana Petakova po oceni suda predstavlja izuzetno tešku uvredu, jer ona insinuira da privatni tužilac jeste i čini ono što je upravo suprotno njegovom naznačenju u odnosu na Episkopski čin, odnosno da on lično i kao episkop Srpske Pravoslavne crkve ne teži dobru i pobedi dobra, već zlu i pobedi zla, u smislu hrišćanske eshatologije.”
Sudija Bošnjak konstatuje da je izjava Petakova vrednosni sud, ali zaključuje da Zoran Petakov za isti „nije imao nikakvog osnova ni u delovanju i ponašanju privatnog tužioca niti u delovanju Srpske pravoslavne crkve kroz istoriju i u savremeno doba.” I dodaje: “takvi vrednosni sudovi Zorana Petakova objektivno su mogli da povrede verska osećanja i drugih građana Srbije, koji su po poslednjem popisu 2002. godine 95% vernici, a 85% hrišćani pravoslavne veroispovesti (izvor Ministarstvo vera Srbije …)”.
Osim toga, sudija Bošnjak kao posebno značajnim smatra i to: “privatni tužilac Episkop Srpske pravoslavne crkve koja ne raspolaže nikakvim faktičkim i realnim instrumentima vlasti, već se njena vlast bazira na njenom autoritetu i slobodnom pokoravanju toj vlasti njenih članova. Takođe crkva ne raspolaže ni prihodima u smislu kako njima raspolaže država ili preduzeće ili privatna lica koja se bave nekom privrednom delatnošću. Znači, njeni prihodi zavise od dobrovoljnog prilaganja njenih vernika i drugih građana, pa prema tome njeni velikodostojnici svakako treba da imaju veću zaštitu od takvih i sličnih inkriminacija od one koju uživaju nosioci državne vlasti i političari.”
I na kraju, sudija Bošnjak se poziva i na član 10. Evropske konvencije i zaključuje „da je nesporno da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje i, primanje i sopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti, ali korišćenje tog prava povlači sa sobom dužnost i odgovornost koja se može podvrgnuti formalnim uslovima, ograničenjima ili kazanama propisanih zakonom neophodnim u demokratskom društu u interesu zaštite ugleda i prava drugih…, ali imajući u vidu sadržinu i karakter uvredljive izjave okrivljenog Zorana Petakova, okolnosti u kojima je data i osobenost subjekta kojem je upućena, po oceni suda se nikako ne može podvesti pod pravo na slobodu izražavanja koju garantuje navedena konvencija.”
Omeravajući kaznu u iznosu od 100.000 din (za naknadu štete u iznosu od 1.000.000 din. Sudija Bošnjak je privatnog tužioca uputio na parnicu) sudija Bošnjak je kao otežavajuću okolnost uzeo okrivljenom Petakovu da je „profesor istorije, natprosečno obrazovan, što ukazuje na veći stepen njegove krivice.” Kao otežavajuće okolnosti sud je utvrdio i: „jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra (Episkop Irinej), težinu uvrede, što je sud utvrdio analizom sadržaja uvredljive izjave dovodeći je u vezu sa osobenošću subjekta (Episkop Irinej) kojem je upućena… i nastale posledice…”.
Žalba osuđenog Zorana Petakova
U žalbi se pre svega ukazuje da je okrivljenom uskraćeno pravo na odbranu, pravo na objektivno suđenje i da je okrivljeni Petakov bio izložen svojevrsnoj diskriminaciji, jer je sudija Bošnjak identifikovao privatnog tužioca sa njegovom crkvenom funkcijom, a sam je preuzeo ulogu zastupnika pravoslavnih hrišćanskih vernika i crkve. Osim toga, sud je odbio da utvrđuje okolnosti zbog kojih je Petakov izneo svoj vrednosni sud, kao što je ona koja se odnosi na finansiranje i pomaganje desnoekstremističkih organizacija i to na osnovu podataka koji su mu bili poznati i još je i sam u TV emisji rekao da se o tome ne sme kritički govoriti jer se to proglašava svetogrđem. U žalbi se ukazuje i na povredu osnovnog ljudskog prava na izražavanje mišljenja, jer se radi o kritičkom stavu, bez namere omalovažavanja, već namere da se problematizuje uloga crkve i pomaganja desniih ekstremističkih organizacija. Žalba poziva i na na stav Evropske komisije iz 1997. u slučaju De Haes i Gijsels protiv Belgije da je „…opšti interes u javnoj raspravi koja ima ozbiljnu svrhu pretežniji od legitimne zaštite ugleda drugog, čak ako se u toj rasapravi koristi govor koji povrđuje i vređa,” kao i na presudu Evropskog suda za ljudska prava Obrerschlick (br.2) protiv Austrije iz jula 1997. u kojoj se iznosi stav da „kažnjavanje za upotrebu uvrdedljivih reči lica koje ih izgovara u slučaju kada one predstavljaju reakciju na događaj ili činjenicu koja je kod istog stvorila gnušanje odnosno indignaciju, ne predstavlja lični napad i ne predstavlja kršenje slobode izražavanja.”
Žalbom se pre svega ukazuje da se sudija sam identifikovao sa SPC-om, a zatim da je identifikovao privatnog tužioca sa SPC-om i da je sudija nastupao u ime pravoslavnih vernika,a da pri tome nije utvrđivao da li postoji ili ne krivično delo uvrede koje se goni po privatnoj tužbi Mirka Bulovića i da je Petakov zapravo osuđen zbog „svetogrđa” jer se usudio da kritikuje crkvene velikodostojnike.
Odluka Okružnog suda po žalbi
Okružni sud u Beogradu u veću sastavljenom od sudija: Savke Gogić, kao predsednika veća, i sudija Vesne Petrović i Aleksandra Čolića, kao članova veća, odbija žalbu Zorana Petakova i potvrđuje prvostepenu presudu bez suštinskog obrazloženja i bez upuštanja u navode žalbe koje sve paušalno odbija.
Iz obrazloženja: „Iako je okrivljeni u svojoj odbrani naveo da se ne oseća krivim, te da nije imao nameru nikoga da uvredi, već da se kritički osvrnuo na delovanje Episkopa bačkog Irineja Mirka Bulovića – privatnog tužioca i na delovanje Srpske pravoslavne crkve, odbranu okrivljenog prvostepeni sud je pravilno ocenio kada je našao da ova izjava ne može predstavljati manifestaciju prava okrivljenog na slobodu izražavanja koju garantuje Evropska konvencija. Stoga se kao neosnovani ocenjuju žalbeni navodi branioca okrivljenog da je u ovoj krivično–pravnoj stvari pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Žalbenim navodima se ne ukazuje na nove činjenice i nove dokaze, već se osporava pravilna ocena dokaza od strane prvostepenog suda. Međutim, Okružni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je okr. Zoran Petakov u emisiji „Klopka” koja je emitovana 16.11.2005. na BK televiziji, na javnom nastupu uvredio privatnog tužioca njegovo Preosveštenstvo Srpske Pravoslavne Crkve Episkopa bačkog Irineja Mirka Bulovića, na taj način što je rekao: „ Imate četiri jahača Apokalipse: Anfilohija, Atanasija, Artemija i Irineja”, a prethodno iznoseći svoj stav o Srpskoj Pravoslavnoj crkvi da propagira ideologiju u kojoj se prepoznaju desni ekstremisti obrazložio svoje mišljenje da „pomenuta četvorica u poslednjih 15 godina imaju više uticaja na stvaranje desnih ekstremnih grupacija nego državna bezbednost”, “o čemu je dao jasne i argumentovane razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.” I drugostepni sud smatra da „Izjave okrivljenog, način na koji su saopštene po objektivnim kriterijumima i shvatanju sredine u kojoj su izjave date imaju uvredljiv karakter prema opšte usvojenim normama i standardima savremenog društva… jer iz načina izražavanja okrivljenog i na osnovu same izjave okrivljenog očigledno proizilazi da uvredljiva inkriminacija koju je okrivljeni izneo predstavlja bezrazložni napad na ličnost i dostojanstvo privatnog tužioca… Osim toga, okrivljeni je dovoljno obrazovan da je i drugim rečima koje nisu uvredljive mogao izraziti svoje mišljenje u navedenoj polemici, te uputiti svoju kritiku događaja na način koji ne vređa čast i dostojanstvo privatnog tužioca.”
Okružni sud samo potvrđuje kvazi-filozofske i kvazi-moralne stavove sudije Bošnjaka i ocenjuje da je prvostepeni sud u svemu postupio pravilno, kao i da nema osnova za ukidanje ili preinačenje prvostepene presude. Okružni sud bez ikakvog obrazloženja i bez upuštanja u navode iz žalbe, sebe stavlja u poziciju vrhovnog arbitra koji nije obavezan da obrazloži svoju neprikosnovenu odluku i tako – dodatno degradirajući pravosuđe u Srbiji – samo zavodi i pečatira prvostepenu presudu, čime kriši pravo na delotvoran pravni lek pod kojim se u praksi Evropskog suda ne podrazumeva samo mogućnost podnošenja žalbe, već i meritornog postupanja po njoj, što ovde očigledno nije bio slučaj.
Tako je Presudom Okružnog suda u Beogradu stavljena tačka na slučaj Petakov koji je postao zvanična žrtva nove klerikalizacije države od strane neodgovornih sudova koji su izbrisali granicu između verskog i sekularnog, između države i crkve, između kritičkog stava i dogme.
Zaključak:
Presuda Zoranu Petakova zavređuje ovako detaljnu analizu jer ukazuje na nekoliko stvari koje se odnose na pogrešno shvaćene standarde ljudskih prava u Srbiji, pogrešnu interpretaciju Evropske konvencije o ljudskim pravima, nedoučenost sudija u pogledu prakse Evropskog suda za ljudska prava, i suštinsko nerazumevanje prava na slobodu izražavanja i prava na delotovran pravni lek, kao osnovnih ljudskih prava.
Osim ovoga, ova presuda predstavlja i veoma opasan pokušaj klerikalizacije države preko jedne prvosnažne sudske presude. Izjednačavanje viskoh verskih dostojanstvenika i onog što oni treba da predstavaljaju po crkvenim propisima dovodi do njihove nedodirljivosti i onemogućavanja građana da kritikuju i negoduju na pojedine crkvene poteze.
Stavljanjem verskog poglavara u položaj subjekta zaštićenijeg od običnog građanina, ne samo što se pogrešno interpertira Evropska konvenvcija, nego se i građani direktno diskriminiraju. To se odnosi i na citiranje verskih spisa u cilju obrazlaganja sudskih odluka.
I na kraju, nepostojanje obaveze (sankcije) ukoliko drugostepeni sud ne obrazloži svoju odluku, ukoliko se suštinski ne osvrne ni na jedan navod žalbe, ukoliko samo overi prvostepenu presudu, dovodi u pitanje da li u Srbiji postoji pravo na delotvoran pravni lek ili ne. Samo formalno potvrđivanje presude bez argumentacije koja bi se osvrnula na navode žalbe, obesmišljava samu žalbu kao pravni lek i time se povređuje pravo na delotvorni pravni lek.
Komitet pravnika za ljudska prava, 28. pismo ranog upozorenja
Peščanik.net, 01.12.2008.
