Nama se smak sveta već desio. U petak 21. decembra može biti samo repriza.

Ne, ne mislim na to što je uhapšen najmoćniji Srbin, kako mu tepaju, što bi, kako javljaju mediji, za političare koji su od njega do sada imali korist, bio smak sveta u kojem su uživali, a za političare koji su ga smaknuli – uživanje u predstavljanju tog hapšenja kao nepojamnog događaja koji označava kraj sveta kakav smo poznavali.

Mislim na onaj smak koji mediji ne primećuju – na smak finog sveta. Onog sveta koji ne bi da se bije, čak ni u samoodbrani, koji neće da mrzi čak ni iz sporta i koji ne ume da se lakta čak ni u autobusu.

O smaknuću tog finog sveta nećemo ništa saznati iz medija. Neće biti izveštaja, neće se utvrđivati datum jer nema tog proročanstva koje se time bavilo, neće biti ni čitulje, a ni mnogo ožalošćenih. Jer, kome je pa potreban taj fini svet? Političarima svakako nije. A i zašto bi? Kakva korist od njih na izborima? Pa taj fini svet prvi počne da zakera, prvi da izvoljeva. Njemu stalno nije dovoljno dobro. Doduše, nije dovoljno dobro ni ostalima, ali nisu toliko zahtevni.

Fini svet iritira političare. U poređenju sa finim svetom političari deluju kao mnogo manje fini nego što žele da nam se predstave, pa čak i najfiniji među njima.

Fini svet ima tu odbojnu osobinu da na blato gleda sa visine. A političari bi voleli da fini svet gleda na njih odozdole.

Fini svet su na društvenu marginu gurnuli oni političari čiji je uspeh fini svet omogućio. Oni drugi su uspeli uprkos finom svetu. Pa ipak, ti drugi su političarima postali miliji i bliži nego fini svet.

Sada je tim političarima smak sveta da se ne uguraju negde gde će imati moć. Finom svetu je smak sveta kad im dete zatraži pare za ekskurziju, ili prijatelj pare za lečenje. Fini svet bi tada najradije da se zemlja otvori pod njim i da u nju propadne od sramote. Ali zemlja neće pa neće da se otvori. Čak ni u ovaj petak. Da, zemlja ume da bude nezahvalna.

Peščanik.net, 17.12.2012.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)