Njujork, foto: Peščanik
Protivno svom običaju munjevitog štancovanja zakonskih akata, Duma je tek iz trećeg pokušaja konačno usvojila zakon o antisankcionim merama, kao odgovor na sankcije koje su protiv Rusije uvele SAD i još neke neprijateljske zemlje. Jer naravno, usvajanje ovakvog zakona ruskoj vlasti pravi velike glavobolje. Kada nekome uvodiš sankcije, makar se one zvale i kontrasankcije, to znači da nekome nešto isporučuješ. A problem naših „dumaca“ je u tome što zapadu od Rusije ništa ne treba, osim nešto malo borovih oblica, nafte i gasa. A da zabrani izvoz prirodnih goriva ona nikako ne sme. Rusija bi nakon samo par meseci primenjivanja ovakvih mera prosto izumrla. I zato se pošlo proverenom stazom, putem koji je već oproban zakonom Dime Jakovljeva. To je onaj čuveni „ljudožderski“ zakon kojim se strancima zabranjuje da usvajaju rusku decu s invaliditetom. Tada je prvi put bio isproban princip bombardovanja Voronježa koji se ukratko svodi na sledeće: kad već nemamo mogućnosti da ubijamo njihove – ubijaćemo svoje. I tako su „ubice svojih“ napunili gorivom svoje avione, snabdeli ih odgovarajućom municijom i ponovo uzleteli „put Voronježa“.
Ova kontrasankciona kaznena misija je na samom početku obećavala veliki broj žrtava. Sećate li se prvog predloga zakona koji je Dumi podnet na usvajanje? Počasno mesto na spisku kontramera zauzimala je zabrana uvoza lekova sa zapada. Odnosno, nesrećnim „Voronježanima“ je predloženo da rak leče korom hrasta i tinkturom gloga. Ali „ubice“ su se potom prisetile da je kod nas samo Putin besmrtan, a da je za sve ostale, kad već nečim moraju da se leče, bolje da to ipak ne bude glog. Tako se desilo da je tokom dumske procedure tačka o lekovima sa tog spiska isčezla. Uzgred, epizoda o lekovima koji nestaju sa spiska zabrana vrlo slikovito definiše svo lažljivo licemerje naših zakonodavaca. U finalnoj verziji ovog dokumenta se ne pominje nijedna konkretna privredna delatnost na koju će buduće zabrane uvoza biti primenjivane. Na primer, u tom zakonu nema uvoznih građevinskih materijala neophodnih za izgradnju luksuznih korupcionaških vila. U tom zakonu nećete naći ni zabranu uvoza lirdžetova za potrebe elite ili rezervnih delova za tobože rusku predsedničku limuzinu u kojoj se prilikom svog poslednjeg krunisanja naš samodržac vozio onih 500 metara od jedne zgrade u Kremlju do druge. U svakom slučaju, „Voronježu“ se mora omogućiti kupovina Kartijeovih brilijanata – sve dok su oni nužni Potanjinu, Rols-Rojsovih automobila – dok ih treba Abramovič ili još par Faberžeovih jaja – toliko neophodnih Usmanovu. Naravno, nikada nije kasno da se na spisku ipak pojave ovi proizvodi široke potrošnje. Ukratko, vlada Medvedeva može (ako hoće) da zabrani uvoz bilo kog proizvoda ili sirovine koji potiču iz nama „neprijateljskih zemalja“.
Ova neodređenost nam jasno pokazuje kako funkcioniše kremaljska manguparija. Nakon zapadnih sankcija uvedenih protiv Rusije, oni su se zabrinuto počešali po glavi i intenzivno razmišljali o tome šta bismo mi njima mogli da zabranimo. Reklo bi se, problem je prost da prostiji ne može biti. Spisak neprijateljskih zemalja je tu, na stolu. Pođimo redom po spisku i zabranimo uvoz svega što naši dušmani proizvode. Ali, ispostavilo se da to nije nimalo lak posao. Ti dušmani nas snabdevaju svim onim čega kod nas nema. Čak su i onaj nedavno izgrađen, jamačno ruski most za Krim izgradili Holanđani, i to korišćenjem nimalo ruskog građevinskog materijala. Kraće, njihova kaznena misija se svela na sledeće pitanje: kako da išta zabranimo kad nam sve treba? I onda su smislili genijalno rešenje. Na sva zvona je saopšteno da zakon postoji, ali da se ništa neće zabranjivati. U tom saopštenju je restriktivno zazvučalo samo to da Rusija neće vršiti usluge organizacijama koje se nalaze pod kontrolom vlada „neprijateljskih zemalja“. Ali budući da niko na zapadu nije zaplako, još uvek se ne zna koje su to organizacije i šta je to što njima od Rusije treba.
I na kraju, ima li neke koristi od ovog zakona?
Naravno da ima. Taj zakon će naša TV propaganda mesecima slaviti kao još jednu pobedu Rusije nad njenim dušmanima.
Šteta što dušmani to nikada neće saznati.
Matvej Ganapoljski, Радио Эхо Москвы, 22.05.2018.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 29.05.2018.
