Trebalo bi, kaže se, da se okrenemo sebi, da se pouzdamo u sopstvene snage. Ako se pogleda platni bilans, videće se da nema potrebe zalagati se za politiku oslanjanja na sopstvene snage – jer se ona spontano ostvaruje. Kao što nema potrebe ni nagađati o socijalnim posledicama, jer se one mogu videti po kretanjima na tržištu rada.

U 2008, u prvih devet meseci, deficit na tekućem računu je iznosio nešto više od 6,4 milijarde evra. U 2009, u istom periodu, deficit je smanjen na nešto ispod 1,6 milijardi evra, a u ovoj je godini tek nešto veći i iznosi gotovo 1,9 milijardi evra. Uz to, valja uzeti u obzir da je spoljnotrgovinski deficit (robe i usluge) smanjen i u ovoj godini, za gotovo 200 miliona evra (sa tek nešto manje od 3,8 milijardi evra u 2009. na tek nešto više od 3,6 milijardi evra u 2010). Povećanje deficita na tekućem računu u ovoj godini uprkos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita je u najvećoj meri posledica manjeg priliva doznaka, sa praktično 2 milijarde evra u prošloj godini na jedva 1,6 milijardi u ovoj godini. No, doznake se u stvari dobro drže, budući da je njihov priliv u prvih devet meseci 2008. bio oko 1,25 milijardi evra. (Koliko je pouzdana statistika priliva i odliva doznaka, to ostavljam po strani.)

Promene na tekućem računu su, dakle, veoma velike i posledica su, pre svega, većeg smanjenja uvoza od smanjenja izvoza. Kako manji deficit na tekućem računu pretpostavlja i manji suficit na finansijskom i računu kapitala (osim za promene u deviznim rezervama, koje baš i nisu bile male), zanimljivo je videti kako stoji stvar sa prilivom stranih finansijskih sredstava? Dakle, u 2008, u prvih devet meseci, što će reći pre izbijanja akutne finansijske krize, direktnih stranih ulaganja, u neto iznosu, je bilo u vrednosti od oko 1,6 milijardi evra, a kredita gotovo 3,8 milijardi evra. U 2009, opet u prvih devet meseci, neto direktnih ulaganja je bilo oko 1 milijarda evra, a 2010. jedva 600 miliona. Stranih kredita, uglavnom trgovačkih, u neto iznosu, bilo je tek nešto više od 2 milijarde evra u prvih devet meseci 2009, a nešto manje od 100 miliona evra u 2010.

Ovo veliko smanjenje priliva stranog novca u skladu je sa smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita, a verovatno je i njegov uzrok. Ovo povećano oslanjanje na sopstvena sredstva praćeno je značajnim promenama na tržištu rada: padom zaposlenosti i rastom nezaposlenosti i neaktivnosti. Kada je reč o padu zaposlenosti, on je bio veliki u poslednje dve godine i nema sumnje da će se nastaviti i sledeće godine. Po anketi radne snage iz aprila 2008, bilo je zaposleno 2.838.140 lica (tu su uključeni i samozaposleni i oni koji rade u domaćinstvima), a po anketi iz aprila 2010. svega 2.412.106 lica – što je smanjenje za oko 420 hiljada ljudi. Samo manji deo njih se vodi među nezaposlenima, većina ih je napustilo tržište rada. Kako se ovde radi o podacima iz ankete o radnoj snazi, zahvaćeni su i oni koji rade na sivo ili crno. Oni čine negde oko četvrtine svih zaposlenih. Ako se oni uglavnom nalaze među takozvanim samozaposlenim licima, onda se vidi da je u toj kategoriji oko 100.000 lica izgubilo zaposlenje u periodu između aprila 2008. i aprila 2010, što je oko četvrtina ukupnog smanjenja broja zaposlenih. Što znači da su manje-više isto prošli i oni koji su zaposleni na belo, da tako kažem, i oni na sivo ili crno. Uskoro bi trebalo da budu objavljeni preliminarni podaci oktobarske ankete radne snage, pa će se videti da li je i koliko dodatno pogoršano stanje na tržištu rada.

No, već sada je potrebno zapaziti da je pad zaposlenosti u velikoj nesrazmeri sa padom ukupne proizvodnje. U poslednje dve godine, bruto domaći proizvod, što je mera ukupne proizvodnje, smanjen je za procenat ili dva, dok je zaposlenost smanjena za oko petnaest posto. Da bi se svi ti ljudi vratili na posao (o dodatnom povećanju stope zaposlenosti, koja je bila veoma niska i u najbolja vremena da se i ne govori), potrebna su veoma značajna finansijska sredstva i veliki zamah preduzetništva. Sredstava uglavnom nema, osim ukoliko se značajno ne poveća štednja, odnosno smanji potrošnja, što bi pretpostavljalo značajnu promenu u ponašanju domaćinstava u Srbiji. Verovatnoća da se to dogodi je mala. Što se preduzetničkih sposobnosti tiče, one su potrebne pre svega u industriji, a tu najviše i nedostaju.

Tako posmatrano, strategija oslanjanja na sopstvene snage imala bi za posledicu produženu nerazvijenost zemlje. Ova kriza je imala za posledicu značajno povećanje konkurentnosti, jer je dinar značajno devalvirao. To bi trebalo da poveća interesovanje za ulaganja i za povećani priliv sredstava iz inostranstva. Ključno pitanje je da li će se ona bolje iskoristiti nego u protekloj deceniji.

 
NIN, 08.12.2010.

Peščanik.net, 09.12.2010.