Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Sa Debate o Evropi u Sarajevu, 26-28. aprila 2017, u organizaciji Nemačke akademije za jezik i književnost.

Konačno jedna stvar u kojoj je Balkan bio u prednosti u odnosu na Evropu! Populizam. Od kad se ta reč pojavila u masovnoj upotrebi spremam se da Srbiju, a možda i ceo Balkan, proglasim avangardom populizma. Da pokažem da i mi u nečemu prednjačimo, da i mi možemo nekome da objasnimo šta im se sprema, šta vi, latecomersi, treba da očekujete, kako da postupate! Kakav moćan osećaj!

Početak populizma u Srbiji datira se u rane 70-e godine 19. veka, u narodnjački socijalizam i radikalizam Nikole Pašića. Posle toga takvi režimi su se, s veoma kratkim pauzama, reprodukovali tokom 20. veka, preko socijalizma, Miloševića, do Aleksandra Vučića. To mi i daje ovu superiornost s kojom sam nastupila, jer imam taj know how koji vi tek sričete.

Šta su zaključci? Populizam nije kodifikovana ideologija, on može biti i desni i levi, ali ono što je ključno je kolektivistička emocija koja usisava svakog pojedinca, koja potire svaki pluralizam. Populistički pokret uvek govori u ime čitavog naroda, mogućnost da ostanete izvan i mislite nešto drugo je isključena. On je lažljiv – nastaje iz ekonomske i socijalne ogorčenosti kao pokret protiv establišmenta, ali će, na kraju, dodatno osiromašiti stanovništvo i bitno obogatiti elitu. Kao politika identiteta on je monistički i esencijalistički, zov da budete, što bi brexitovci rekli – svoj na svome. Kako je to nama poznato!

U populizmu je sve jasno, kao što je rekao neko pametan – kada je sadašnjost jednostavna, budućnost je komplikovana. To je zatvoreni sistem koji sve što je izvan vidi kao neprijateljsko, zbog čega homogenizaciju zasniva na proizvodnji konflikta. Ograde koje se postavljaju nisu toliko protiv tih drugih, ili bar ne u prvo vreme, one su tu zbog „nas“, da nas čvršće stegnu, da nam bude toplije. Tada nam više nisu potrebne ni institucije, a ni zakoni, jer nepotrebno obuzdavaju iskonske potrebe našeg naroda. Zato se institucije ruše ili, ako i opstaju, vlast ih kidnapuje, opstaju sa potpuno izmenjenom sadržinom, zloupotrebljene, iskorišćene i prevarene. Populizam je autoimuna bolest, kaže Brižit Granvil, u kojoj demokratija proizvodi snage koje se okreću protiv nje.

Sećam se dobro vremena kada se to dešavalo u Srbiji nakon dolaska Miloševića na vlast krajem 80-ih. I sada me prođe jeza kad se setim te euforije, transa, masovnog osećanja da je svima nekako laknulo, jer je odjednom sve dozvoljeno, kao da su svi skinuli tesne cipele. I to je ono što je u tome najzavodljivije i najopasnije: taj osećaj da je sve moguće. Kako onda protiv toga? Kao u savremenoj medicini – prevencijom. Sprečiti, po svaku cenu da to dođe na vlast. A ako se to već desi, onda se pripremite za to da ćete morati sve iz početka. Posle populizma nema kajanja. I ne ostaje ništa.

Peščanik.net, 27.04.2017.

TEMA – POPULIZAM

The following two tabs change content below.
Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the Serbian Way (2017).
Dubravka Stojanović

Latest posts by Dubravka Stojanović (see all)