Najčešće postavljana pitanja o mističnoj Srbiji poslije legendarnog mitinga
001. KAKO IZGLEDA DANAŠNJA SRBIJA, SEDAM DANA NAKON DOSTOJANSTVENOG A POSEBNO EKSTREMNO MIRNOG MITINGA ZA SRPSKO KOSOVO, SA SAMO JEDNIM POGINULIM, NEKOLIKO STOTINA POVREĐENIH I ŠTETOM U SUMMA SUMMARUM OD SVEGA NEKOLIKO (DESETAK) MILIONA EVRA?
Srbija izgleda kao od zlata jabuka: rumena, hrabra, spremna, samozadovoljna, vojnički sposobna da poništi šta joj se hoće, samo da joj se hoće. Politički, nikad jača: Vojislav Koštunica, sem efemerne funkcije Predsednika Vlade, na mitingu je preuzeo funkciju Ministra inozemnih poslova, Ministra unutrašnjih poslova, Ministra ekonomije, ruskog ministra bez portfelja zaduženog za Srbiju i ministra propagandenakon što je u nezapamćenom transu urlikao kao Goebbels, a svoj body-language prilagodio Goeringu, klateći se tikovima sa severnog na južno Kosovo pitalicama: “Ima li koga među nama ko nije s Kosova?”
Da je bilo tehničke komunikacije između Zvezdare i Koštunice, objasnio bih mu da nisam s Kosova, već iz Kraljeva, i da me svečano zabole nježnik za ovu vrstu pravoslavnog kviza, ali kako je miting ulazio u svoje efemerno ludilo – podržano govorom Najvećeg Bošnjačkog Srbina Emira Kusturice koji je pokušao prisutnima da objasni da je kosovski mit veći od mita Hollywooda i da su tog časa ovdašnje anacionalne pizde u “mišjim rupama” jer je Kosovo deo Srbije, sve uz bolesno erotsko klicanje mase “Emire, Srbine”, bilo je sasvim jasno da ćemo već sutra u Politici, Večernjim novostima, Pravdi, Pressu ili Kuriru dočekati onu vrstu matematičkog orgazma koji se frlja ciframa od 200.000 prisutnih na mitingu do milion i po ljudi, sve uz uveravanje da je “malecka manjina” učestvovala u neredima i da to nije uopšte bitno u času kad je prekršeno “međunarodno pravo” što nam daje apsolutnu slobodu da im svima plameno jebemo majku, pizda im lepa materina međunarodna! Što bi rekao Svemoćni Koštunica: “Mladi su samo branili međunarodno pravo.” Naravno, international law zapakovano je u nike-kutije, dok nije pao Benetton. A potom i Levi’s. Sve žrtve srpske kosovske slobode!
002. DA LI TO ZNAČI DA NA BORISA TADIĆA NE MOŽEMO RAČUNATI?
Ne znači. Na Borisa Tadića uvek možete računati kad suddenly krene u Rumuniju, 24 časa uoči kosovskog mitinga koji je lično ugovorio i gde je najavio svoje prisustvo; kad je konačno shvatio da će njegove lažne proeuropske fore (“Osvojimo Evropu zajedno”, slogan iz predsedničke kampanje) biti izviždane ili ismejane pred stotinama hiljada radikalsko-koštunjavih retarda, osmelio se da na brzinu organizuje odlazak u Bukurešt: verovatno je speedom posete bio zapanjen i sam rumunski predsednik, besramno ošamućen Tadićevim molebanskim zahtevom da ga primi sad i odmah.
Kad je sranje u Beogradu postalo svetska vest: da su napadnute ambasade, da ima krvi, znoja i suza i rušenja i paljenja – ekskluzivno se iz Bukurešta javio Boris Tadić da poruči “demonstrantima” da prestanu sa nasiljem. Njegov dragoceno kilavi apel – jer, poznato je, svi srpski demonstranti nose tranzistor i jedva čekaju umilnu riječ Predsednika Države – naišao je na istoimeni kilavi odgovor: zapaljene su sve ambasade kojima se moglo prići, a moglo se prići slobodno svim ambasadama.
Toliko slobodno da su se pojedinci peli uz zidove i ulazili u ambasade, gde su palili šta su hteli, čak i sebe; hrvatska ili američka ambasada, bez ikakve policijske zaštite, bile su logične mete – to jedino nisu hteli da priznaju oni koji su paljevinu organizovali, jer je ova Srpska Kristalna Noć autentično umetničko delo ljudi iz koštunjavog DSS-a, oduševljenih što imaju priliku da pokažu ono što se nekoliko sati ranije na mitingu videlo: da svu moć nad Srbijom ima samo Vojislav Koštunica, izaslanik srpsko-ruske vlasti vezan u polni, pravoslavni čvor veličanstvenim sporazumom: mi vama Gas, vi nama podršku za Kosovo, rezultat je: GASOVO, mešavina tekućine i teritorije, nešto kao srpski Sveti Graal, pojam koji će povezivati dva agregatna stanja iz različitih metafizičkih sranja; politička ali gasna menstruacija koja će umesto 28 dana trajati 28 godina, koliko bude potrebno Srbiji da prestane da krvari pred ugovorom koji je Rusima na poklon dao čitavu Naftnu industriju Srbije, a Srbima obećanje gasom radovanje da će Putinov Ciklon B zaustaviti “lažnu državu Kosovo”, nešto kao pravoslavni “Blut und Boden” u oblacima ruskog energenta…
003. TKO RUKOVODI POLICIJOM U SITUACIJI KAD JE MINISTAR DRAGAN JOČIĆ VEZAN ZA KREVET ZBOG TEŠKIH POVREDA U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI?
Odmah da objasnimo: ministar Dragan Jočić (DSS) bio je žrtva pomahnitalog psa teškog oko 50 kg koji je razularenom brzinom od 260 km/h uleteo u blindirani Jočićev mercedes, vožen romantičnim obilaskom krajolika u sred crne, mračne i svega malkice alkoholne noći; taman posla pomisao da je ministar Jočić lično vozio, kad imamo opštejavni podatak da je teško povređen tzv. vozač bio u ulozi suvozača; udar psa u mercedes – deo je strategije da se zaustavi ono najbolje što Srbija ima.
Kad se ukloni Jočić, računa neprijatelj, sve je lakše. Ali, neprijatelj (glup, klasično fiskalan u stavljanju klipova u točkove neizbežnog ruskog razvoja) nije mogao da računa da će sam Vojislav Koštunica, preko svog šefa kabineta Aleksandra Nikitovića, uzeti Ministarstvo Sile u svoje ruke; jedinica C5 povlači se sa hrvatske ambasade, jedinica T7 brani špansku ambasadu koja nije napadnuta, jedinica R14 daje podršku demonstrantima u napadu na tursku ambasadu, još će nama Turci da određuju da li je Kosovo srpsko ili nije kad su iz keca u dvojku izgubili Kosovsku bitku, napred R14! Skidaj im zastavu, sestru im jebem! A vi dole, Z76, kod američke ambasade, pomozite momcima da se popnu na spratove: ne budite pizde u trenucima kad GASOVO visi u vazduhu! Pali! Neka gori Amerika! Burn, baby, burn!
004. NIŠTA NAMA HRVATIMA NIJE JASNO: TKO DANAS VLADA SRBIJOM?
Ni nama Srbima ništa nije jasnije, ali da probamo: Vojislav Koštunica danas je predsednik Vlade i de facto Predsednik države; poraženi u predsedničkom dvoboju Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka) danas je de facto dopredsednik Vlade i Kopredsednik države; Boris Tadić, pobednik na nedavnim predsedničkim izborima, povukao se iz javnosti, sem kad nije u Bukureštu; njegov status je negde na nivou Koštuničinog drugog kurira ili treće sekretarice: ako se sete da mu plate, dobro je!
Da sve bude transparentno, iz zatvora se pismom javlja Đinđićev ubica – Milorad Ulemek i preko vlastitih medija narodu poručuje, kao da je ministar nečega a jeste ministar nečega, jer ga svi sa uvažavanjem iz straha ponizno slušaju: “Vladari, prestanite da brukate srpski narod”, uz eksplicitnu poruku. “Ulizivali ste se svojim evropskim prijateljima, a oni su vam uzvratili 17. februara, sad je vreme da ili pređete sa reči na dela, ili da se sklonite i pustite neke druge koji znaju, koji smeju, koji imaju muda da rade vaš posao.”
Fakat da se Srbiji preko medija obraća Monstrum/Serijski Ubica i da čitava Srbija otvorenih usta sluša šta joj on poručuje – onaj je ključni trenutak odluke za svakog ko se iole koleba da napusti ovu zemlju da ode bilo gde, u lepu pičku materinu, makar jeo govna godinama. Da doživiš da ti 2008. Legija drži političke lekcije i da, dan kasnije, u nekim istim fašističkim novinama pročitaš kako Legija Ulemek i Zvezdan Jovanović (onaj koji je ispalio metak na Đinđića) u ćeliji tuguju nad “otimanjem Kosova”, jedva bi oni čekali da se vrate i odbrane srpsko Kosovo onako kako su ga branili 1999: u lokvama krvi, ubijajući sve što im je pred nišanom… finale je ovdašnjeg srpsko-ruskog zaveta oblikovano dramatičnim Legijinim upozorenjem “Za čast i slavu Otadžbine”!
005. A RUSI? EVO: RUSSIANS IN BELGRADE!
U ponedeljak u podne, negde na Gundulićevom vencu, recimo, u centru grada, pokušavam da nađem bilo kakav prevoz do Ruske ambasade gde je Liberalno Demokratska Partija zakazala demonstracije. Razlog: ruski novinar, na državnoj televiziji, izjavio je da je Zoran Đinđić “zaslužio metak” činjenicom da je izručio Slobodana Miloševića. Otkrivam sa zakašnjenjem u pravoslavnom shocku da je čitav grad pod ruskom opsadom: sve ulice u centru zatvorene, u Cvijićevoj stoji kilometarska kolona trolejbusa i autobusa kojima je sve zabranjeno: ne može niko u Kneza Miloša, ne može niko nigde, došli Rusi, bree!!!
Zatvoren i pančevački most; unezvereni domaćini u pančevačkoj Naftnoj Industriji sadili cveće za goste – možda je bilo žena koje bi se Rusima gole dale na licu mesta samo da GASOVO ostane u Rusiji, možda je ruski premijer birao decu koju bi uzeo kao belo roblje, možda su muškarci pred njim odsekli onu stvar samo da im docnije izraste veća i deblja kad Kosovu ukinu nezavisnost!
Znam samo da se nigde nije moglo; sve zatvoreno; sve ukinuto; nigde ništa ne radi. Grad u kolapsu – a onda na državnoj RTS televiziji čujemo da su Beograđani oduševljeni ruskom posetom! Jesu oduševljeni, čuo sam: najebali se medvedova ili ostalih ruskih životinja gde god su mogli, zbog činjenice da su neki od njih pet sati proveli zarobljeni na Pančevačkom mostu! A posebno su se posrali na tek zasađeno cveće: pančevački zagađeni vazduh umeće to da ceni! Ne stigoh do ruske ambasade da malo urlam i da vređam Putina; umesto mitinga, posle nekoliko sati stigoh kući da čujem kako nam je Rusija jedini, najbolji i samohotno dragoceni prijatelj. Ah, da: i ukidaju se vize između Rusa i nas. Da milioni Rusa slobodno mogu da nas okupiraju.
006. A ŠTA KAŽU PO NOVINAMA?
Kažu da su demonstranti koji su palili ambasade ili Hrvati ili Muslimani ili Albanci, svi prerušeni u savršeno sablasne Srbe s beogradsko-bosanskim naglaskom; kažu da je LDP organizovao bande koje su palile Beograd; kažu da je onaj momak koji je upao u američku ambasadu i tu nastradao (izgoreo) žrtva ili marinaca ili CIA eksperimenta (bačen mu je u lice hemijski rastvor) ili je ubijen ili prethodno zadavljen ili streljan, pa naknadno zapaljen; niko da pita – šta je nesrećnik tražio u američkoj ambasadi na prvom spratu? Negde na nivou niskog mentalnog sagorevanja, čita se izjava Koštunice & ostalih njegovih savetnika koji traže da SAD ponište nezavisnost Kosova, pohapse tamošnje vinovnike i Srbiju proglase vlasnikom nekadašnje “južne pokrajine”; to liči na zahtev da se Papa odmah upiše među pravoslavce ili na kosmički ultimatum – da se Sunce okreće oko Srbije, dok se drukčije ne naredi.
A novine? Ako čitate Večernje novosti, Rusi samo što nisu bacili atomsku bombu na Vašington zbog Kosova; Politika je razočarana jer je tokom mitinga za Srbiju bilo onih koji se na Mitingu nisu pojavili nego su sedeli kod svojih kuća, izdajnički, anacionalno operisani od “našeg” Kosova; u Kuriru objašnjavaju da rat za Kosovo samo što nije započeo, dok u Pravdi lamentiraju nad činjenicom da još ima izdajnika koji idu u strane banke, kupuju slovenačku i hrvatsku robu, gledaju američke tv serije, uživaju u anglosaksonskoj muzici ili žele da odu u inostranstvo, što im je najveća misterija: šta će Srbin u inostranstvu, gde nije među svojima, gde ga svi mrze i žele da ga zakolju na licu mesta?
007. SOMETHING FUNNY?
Recimo, nacionalno osvešćena odluka modne kreatorke Verice Rakočević da Nataši Kandić zabrani da shoppinguje u njenim buticima! Citat: “Neću dozvoliti Nataši Kandić da uđe u moj butik, ako se usudi da to uradi, narediću prodavačicama da je izbace!” Svejedno što Nataša Kandić nikad nije ušla u nijedan butik ove Fashion Srpkinje: bitna je poruka. Šta je sledeće: da nacionalni restorani zabrane Bebi Popoviću pravo na biftek? Ili da se Biljani Kovačević-Vučo ukine ustavno pravo na pogačice i jogurt? Ili je next move da Sonja Biserko ne sme u gradski prevoz? Samo je pitanje vremena kad će se uvesti u promet žute trake sa albanskom lažnom zastavom! Baš će mi se slagati s mojim favourite dark bojama!
008. NEŠTO LIČNO?
Nema ništa lično: ovo je Srbija dr. Vojislava Koštunice u kojoj je bezlično sinonim za kolektivno ludilo; danas zasađeno cveće za Ruse – sutra je poklon za evropsku sahranu; onaj ko stvarno veruje da će (nezavisno, međunarodno priznato) Kosovo ikad biti srpsko, mentalno je sposoban da poveruje da će nam se Republika Srpska ili žalosna SAO Krajina vratiti u punom nezavisnom sjaju. Sledeći korak jeste da poveruje da je Zemlja ravna ploča sa ćiriličnom teksturom; sledi uverenje da Rusi znaju šta rade i da buduća atomska bomba na Kosovo neće imati efekta na Srbe! Srbi su, poznato je, genetski imuni na ruske atomske eksplozije: samo će otresti prašinu, prezrivo pogledati mrtve Albance i zaključiti priču tako omiljenim sloganom: Kosovo je Srbija!
009. A U MEĐUVREMENU:
Legendarni ministar Velimir Ilić – unique čačanski inteligentno, kao i obično – pozvao je državu Srbiju da hitno, u antiameričkoj ofanzivi, prizna nezavisni Teksas, nezavisnu Kaliforniju i nezavisne Havaje; jedini Ilićev problem je glupa činjenica da te pomenute države ne traže nikakvu nezavisnost, niti su proglasile nezavisnost, niti im na pamet pada da o tome razmišljaju. Svejedno, Ilić je nameran da Texas pretvori u nezavisnu državu koja bi, logično, reciprocitetom, njegov Čačak proglasila nezavisnom državom – što bi ga, finally, učinilo predsednikom bilo čega kad je već ispušio na predsedničkim izborima kao vodeći Koštuničin pion. Texas, California, Čačak! Valja ostati normalan, dragi prijatelji!
Feral Tribune , 27.02.2008.
Peščanik.net, 27.02.2008.
KOSOVO
