Evropska komisija objavila je 14. oktobra izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za period od početka oktobra 2008. do sredine septembra 2009. godine. Ovaj dokument je važan zbog toga što sadrži preporuke EU za Srbiju u određivanju prioriteta u procesu njene evropske integracije. Otud je pogrešno govoriti da je izveštaj dobar ili loš, iako su nekoliki zvaničnici pokušali da poentiraju, proglašavajući izveštaj „najboljim do sada.“ Nakon ovog blefa kratkog daha ostaje nam da ozbiljno analiziramo sam tekst, čija sadržina predstavlja ogledalo Srbije. Ono ne nudi čistu sliku stanja reformi kod nas, već se uspeh u reformskim procesima analizira na osnovu tri ključna kriterijuma: (1) političkog; (2) ekonomskog; (3) usklađivanje domaćeg prava sa pravnim sistemom EU.

U delu izveštaja u kojem se napredak Srbije procenjuje na osnovu političkih kriterijuma analizira se rad na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, odnos sa susedima i zemljama članicama EU i saradnja sa sudom u Hagu. Preporuka je Evropske komisije da Skupština Srbije treba da ojača svoj institucionalni kapacitet i da počne da radi ono što joj po prirodi stvari pripada – da vrši kontrolu rada Vlade. Procenjuje se da je nosilac zakonodavne vlasti u Srbiji dodatno oslabljen partijskom kontrolom poslaničkih mandata i minimalno iskorišćenim nadležnostima skupštinskih odbora.

Vladi Srbije je upućena primedba na neefikasnost u sprovođenju usvojenih politika i strategija i na jednako slabu primenu zakona koje je usvojila Skupština. Važna primedba izvršnoj grani vlasti u Srbiji odnosi se na nekoordinisano delanje ministara u Vladi, pa se preporučuje da se ono što prepoznajemo kao odavno usvojenu formulu vladajuće elite, po kojoj se politike formiraju danas samo za sutra, zameni planskim radom uz koordinirano delanje ministara koje će biti usmereno ka ostvarenju dugoročnih ciljeva. Uvijeni jezik evrodiplomatije zapravo razotkriva slabu tačku raštimovane vladajuće koalicije – ministarstva feudalizovana po partijskoj liniji.

Ista celina upućuje i na probleme sa kojima se u svom delovanju suočavaju nezavisna regulatorna tela poput Državne revizorske institucije ili Komisije za zaštitu konkurencije i ukupno se primećuje da je rad na reformi javne uprave spor, skoro neprimetan. Dometi u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije se, takođe, ocenjuju kao bledi, a zapaža se i skroman napredak u pogledu poboljšanja saradnje sa susedima i regionom uopšte.

Ekonomski kriterijumi napretka Srbije u procesu evropskih integracija odnose se na stvaranje funkcionalne tržišne privrede. Ovaj deo sadrži upute na sistemske mane i strukturalne probleme u srpskoj ekonomiji poput značajnog budžetskog deficita i spoljnog duga, visoke stope nezaposlenosti, nerazvijenih mehanizama zaštite konkurencije, te pada direktnih stranih investicija kao posledice svetske krize ali i nepredvidivosti koja nastaje usled nestabilne političke situacije i nepostojanja jasnih propisa.

Deo izveštaja koji se odnosi na evropske standarde sadrži analizu administrativnih kapaciteta Srbije kao i uspešnost u prilagođavanju domaćih propisa i politika pravnom sistemu i politikama Evropske unije. Našim vlastima se preporučuje značajnije usmeravanje ka regulisanju zaštite potrošača, slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga, te boljem definisanju pravila konkurencije. Ipak, najoštrije ocene odnose se na slabe rezultate u borbi protiv pranja novca i trgovine drogama. Srbija je označena kao ključna tranzitna država za transport narkotika u Evropu.

Kada se navedenim zamerkama i preporukama pridoda hronični problem korupcije, u ogledalu se oslikava neuređena i nedovršena država koja tek treba da ostvari uspehe na svom evropskom putu. Toliko pominjana teza nekoliko ministara u Vladi Srbije da se u ovogodišnjem izveštaju prvi put jasno priznaje da Srbiji Evropa jeste cilj je koliko prazna toliko i netačna. Evropska komisija je i u prošlogodišnjem izveštaju primetila da u Srbiji postoji jasna politička volja za članstvo u EU, koja se odrazila pobedom „evropskih snaga” na izborima 11. maja 2008. godine. Setimo se da je i predsednik Republike, proslavljajući pobedu liste „Za evropsku Srbiju“ na parlamentarnim izborima 2008. godine, izjavio da su građani na izborima potvrdili evropski put Srbije i da će Srbija biti u Evropskoj uniji.

Od tih izbora do danas Evropska komisija je napisala dva izveštaja o napretku Srbije u njenoj evropskoj integraciji, a ton oba dokumenta sugeriše da se Srbija jedva pomerila sa mesta. Odgovorna Vlada bi trebalo da reaguje na primedbe i preporuke Komisije i usmeri svoje delovanje ka eliminisanju prepreka na evropskom putu. To bi mogla da uradi i tako što bi iskoristila administrativne kapacitete Kancelarije za evropske integracije, koja je dobila retku pozitivnu ocenu od strane EU, i dala joj stvarna ovlašćenja i političku težinu da sprovede posao evropskih integracija. Umesto što se u ministarstvima u našoj Vladi Kancelarija za evropske integracije posmatra kao strano telo koje svojim planovima rada narušava postojeći red stvari, ovoj instituciji bi trebalo omogućiti da se bavi svim stručnim, administrativnim i operativnim poslovima koji su neophodni za uspešan put Srbije ka Evropi.

Skupa uzev, strpljivom čitacu izveštaja ne treba dugo da kao Alisa Luisa Kerola  zađe iza ogledala i podseti se da i dalje živi u zemlji čuda, rastrzanoj paradoksima, bez jasnog kompasa, vođenoj elitom koja pluta dok može, zadovoljava se prelaznim ocenama i divi se sopstvenom odrazu, u nadi da će, ako hiljadu puta ponovi da je uspešna, to stvarno i postati.

 
Peščanik.net, 20.10.2009.

Leave a Reply